Женски свет

Бр. 4.

КЕНСКИ СВЕТ.

ВРТИЦЕ ИЗ ЖИВОТА НАПОЛЕОНА |.

„Сћегсћег [а Тетте !“

У животу великих војековођа, поред поуке, има за нас војнике доста и занимљивих и загонетних момената. који нас побуђују на размишљање. У колико је порекло њихово ниже, у толико нам се више намеће питање: на који су се начин истакли 2 Где је тај моменат који репрезентује прекрет у њихову животу и после кога они постају историјске личностиг Налазе ли средства зато у свом рођеном ђенију, или их случај истакне2 Историчари нам износе само акт: Да велики догађаји дају велике људе, што и ми усвајамо као необориму истину. И ништа више,

Генијалним крунисаним гнавама нијетешко да постану славни људи. Оне су већ истакнуте, и мало само енергије зајемчава лаворов венац. Али, како стоји са великанима незнатног порекла 2 Ето, нпр. како се уздигао Бонапарта 2 Мишљење многих историчара је: да он за оснивање своје славе има да благодари лепом полу. Придружујући се тој групи, осећам, како се моје симпатије према њему, т. ј. лепом полу, појачавају и мешају са захвалношћу: што смо помоћу његовом добили одличан образац за студију ратне вештине !

Наполеонова слава датира се од момента кад је у пролеће 1796. г. наименован за главног команданта, италијанске армије. Од овога времена за његово име се везује читав низ блиставих тријумфа; од то доба постаје он идол Француских војника. Коме има да заблагодари Наполеон, што је добио врховну команду на тако значајном ратишту 2 Своме ђенију 2... Признајемо и то. Он је већ дотле стекао био извесну репутацију. Али праву благодарност дугује он жени.

Салон младе и вимпатичне удовице Јозефине Божарне, Креолкиње по рођењу, био је центар људи, који су у оно доба имали велика уплива на државне послове.

Било је то једног вечера 1795. год. Вазда натмурени и неспретни Бонапарта у чизмама, са сабљом о бедрима и познатим његовим тророгим шеширом у десној руци, коју је скривала гломазна рукавица из ритерског доба, ушао је у мирисаву дворану „грађанке“ Бохарне. Крај шпанеког зида на мекој наслоњачи, испод које се протеже тигрова кожа, седела је она у лакој

хаљини од беле свиле, која је наговештавала контуре њених лепих облика. Десну руку немарно пружила пут госта, а на лицу јој израз више равнодушности, но пријатна изненађења. На окрајак њене наслоњаче наслонио се човек отмена изгледа, са напудрованом бароком, у доколеницама и белим чарапама обувеним у плитке ципеле. Даље опет неколико чланова истога типа. Сви гледају у Бонапарту, који с иетуреном левом ногом и наслоњен на сабљу повматра ЈозеФину. Тако нам сликар представља тај моменат.

Од тада љупка и умиљата „грађанка“ Бохарие задобија грубо, солдатско срце Бонапартино, постаје за њега биће, према коме је његова солдатека природа једино осећала наклоности и симпатије. Јер и у последњим тревутцима свога живота на Св. Јелени, преко његових усана прелећу речи: „глава... Јозефина.... Француска... мој син“. Јозефина је занела Бонапарту својим дражима, али се он није могао похвалити успехом са своје стране. Пре свега, он није имао лепих црта, нити је био стасит. Био је омален, мршав, жутога „тена“, У опште цела његова појава одавала је болесна човека. Само високо чело, веле његови савременици, и дубок поглед обележавали су великог човека. ЈозеФина се чак плашила присуства овог човека, вазда озбиљног и неспретног у друштву, који се никако није могао да еманципује својих војничких манира, и који је веома лоше скривао своје страсти. ј

Па ипак је њена нежна природа била везана, за Бонапартину природу споном сујете. Она је хтела да буде жена великог човека, и ту јој срећу понудио једнога дана њен интимни пријатељ директор Бара (и ако он пориче инт. пријатељство у својим мемоарима) под условом да пође за Бонапарту, који ће само тако добити команду над италијанском армијом. Кроз кратко време, питање је било коначно решено са њеним пристанком. Она је била само жена, како је говорио Наполеон, која ме никад није узнемиравала у мојим политичким пословима; веран следбеник у браку. |

Судбина се титра с људима; они су само жртва њених ћефова и прохтева. Ђенерал Бонапарта ишчаурио се у императора Наполеона |.