Женски свет

98.

и Славоније, у Загребу и како се нашло тамо десетак српских породица, удружише се Српкиње и пођоше да купе прилоге, да подигну својој деци тамо српску вероисповедну школу. Кад још више ојачаше, основаше и задругу и како се тамо у том граду почео да прикупља поред мушкоги женски нараштај, да се изучава у једној и другој струци, настала је потреба, да се у том граду подигне српски дом, који ће оне Српкињице, што се тамо сваке године почеше све више прикупљати из оних крајева, а особито пз оближње Босне и Херцеговине науке ради, сачувати од моралнеи верске пропасти и за то јету врло згодно већ била основана Добротворна Задруга Српкиња, која је ту мисао изнела пред народ, и народ ју је обилно потпомагао, те је тамо пре две године подигла та задруга српски девојачки интернат, који се лепо развија и знатне услуге даје просвети и моралној јачини нашег женског подмлатка.

Кад је дошла опаспост, да ће да се покосе у Вршцу ерпске веропсповедне основ. школе, прискочила је у помоћ тамошња задруга и што нису пале те школе у комунално крило, има много да се захвали и тамошњој Добротворној Задрузи.

У Сомбору, у тој аули наше народне просвете, где се стекле две српске учитељске школе и једна српска виша девој. школа поред других државних просветпих завода, осетила се потреба, да се мушка страна, која се одаје на учитељски позив, сваке године емањава, са оскудице издржавања свога, јер се обично најсиромашнији део наше омладине одаје на тај народни позив, и ко је ту први скочио, да помогне 2 Сомборска Добротворна Задрута.

Она је образовала из својих и народних |

приноса заједнички ручак и вечеру назван алумнеум за приправнике, који бесплатно или по врло умереној цени имају ту своју храну, те се и здравствено снаже. Са том установом знатно је поскочио број приправника учитељеких, који су нам од ве-

лике и неизмерне потребе за овострану |

нам народну просвету.

Кад се п та потреба народна подмирила прешле су Кикинђанке пи Панчевкиње на деловање око стварног подизања на-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

родне привреде у својим круговима и основаше лане своје раденичке школе, које лепо цветају п које обричу, да ће временом наш породични живот скренути бољем и напреднијем правцу.

Што је свест развијенија и бујнија међу нашим женекињама и што је обухватила већ и девојачке кругове по већим местима, имају у том много заслуга наше Добротворне Задруге.

Та лепа свест п обилно родољубље наших Српкиња проширује круг свој и захватила је и највише слојеве друштвене. Она нам је донела ове године нову тековину на просветном попришту.

Наше Пештанкиње и Будимкиње засновале су још 1898. године на Ваведеније своју задругу под насловом: „Задруга св. мајке Анђелије“, са задатком, да из својих и народних прилога оснује у престоници краљевине Угарске српски виши просветни завод за Српкине из имућнијих и отменијих породица, јер се приметило, да наше Српкињице из тих кругова траже образовање, које имају таки кругови код већих и напреднијих народа, а наиме, траже да се усаврше у музици, сликарству, страним језицима (Француском, немачком и енглеском) и вештим и Финим рукотворима, те тога ради одлазе у Беч, Будимпешту, Париз, Швајцарску и друга страна места, и пробаве у оним заводима по 4—0 годппа, потроше силне новце и уз то се отуђе и одпаде од свбга, те баш ти кругови, који би, као и код других напреднијих народа, требало да предњаче и да воде коло за виши културни степен, баш ти већином с презрењем и омаловажењем посматрају рад и заузимање наших женТЕ кругова за јавне народне ствари.

Ту махну треба да поправи и да излечи Задруга св. мајке Апђелије, то је она примила у свој задатак и хоће да отпочне дело своје још у току идуће школске 190% —5. године са интернатом за Српкињице, које се тамо у престоници уче на вишим заводима; хоће ова задруга и њима

да створи као што је блажене успомене |

велики народни добротвор, Сава 'Гекелија, за мушку страну створио дом за пребивалиште, где ће се, поред науке, крепити под стручним и вештим надзором, у својој