Женски свет

Бр. 6.

КЕНСКИ СВЕТ.

139.

литву зборећега Ферхада, кроз високи хладни |

простор уздизао се дах горе на више, као прозрачан дим мирисног тамјана. Од некуд проби оштра промаха кроз високу просторију храма. Једна свећа узвитла се од ње, а друге гораху мирно и тихо даље.

После подужег времена ова тишина беше пресечена. Са оближњег мунарета чу се звонки и танки глас муесина, који позиваше „верне“ на ноћну молитву. Онда опет беше тихо, сасвим тихо... Од једном се Ферхад уплашен трже. Његово ухо и ако није било сасвим пажљиво, начуло је потмуо глас. Он баци поглед око себе и већ мишљаше, да је био жртва самообмане, али у исти мах исти се глас понови у његовој непосредној близини:тихо јечање. Он скочи као ван себе. Оно што је чуо, изгледаше да из сандука долази, покрај кога он клечаше. Он прислони ухо на сандук и одмах затим увери се, да је у њему нешто живо.

„Сенија жива сахрањена !“ То беше довољно за Ферхада. Светиња гроба, разлика између њега и султанове кћери, све то беше заборављено. Као ван себе он збаци тешке свилене покрове са сандука и са надчовечном снагом њему пође за руком да сандук отвори и да његов тешки покровац одигне. И ту под белим покровом он назре тело оне, коју тако жарко љубљаше. Дрхћућом руком Ферхад растрже покров и плаштеве и откри Сенино бледо лице, које у њега беше фантастично бленуло.

„Еде сам ја — Ко си тиг“ упита она и покуша да се подигне, али покров и плаштови у које беше увијена, сметаше њеној слабој снази да то изврши. Ферхад то смотри, обухвати лако тело својим снажним мишицама и подиже га толико да, је Сенија могла сести у сандуку и бацити поглед око себе. Она је личила на небеску појаву својим бледим лицем, жарким очима, црном косом, која је раздељена у два равна дела као густ плашт од дугачких свилених кончића, рамена и груди покривала и допирала до колена.

„Где сам ја“ Џонови она, али када спази мртвачке сандуке око себе, она беше свесна ужасне судбине која јој је претила и она опет јаукну тихо.

„Ви сте спасени, господарко!“ тешаше је Ферхад. „Будите спокојни, Богу је било угодно да нареди, да ја опазим, да сте још у животу и да вас спасем из гроба“.

„Ко си тиг“ упита Сенија.

„ја сам сиромах себилџија, моје је име Ферхад“.

„Ти ви мој спасилац. Мој ће те отац учинити богатим и моћним“. И после једног часка, она додаде : „Зови моје људе, да идем одавде“.

Ферхад се беше међутим прибрао и увидео да је својим непромишљеним поступком свој живот довео у опасност. Он гледаше тужно преда се.

„Јеси ли ти чуо што сам ти рекла 2“ упита принцеза са неким малим нестрпљењем.

Тада се Ферхад баци на колена пред њуи рече скрушено : „Ви ме назвасте вашим спасиоцем господарко. СОмем ли вас за једну милост замолити 2“ |

„Говори“.

„Поклоните ми часком вашу пажњу“.

„Говори само“.

„Ја вас данас не виђам први пут“, рече Ферхад.

„Познајем те“, рече принцеза озбиљно али не строго и њене очи уставише се на лицу лепог младића. Он оборених очију и тихим гласом исприча како га је прво виђење њезино обузело неограниченом љубављу, а како га је њена смрт поразила. Ови осећаји чистог обожавања довели су га у тирбе да ту изврши једно добро дело и они ву једини повод, што се усудио да ступи на гроб султанове кћери. да јој погледа у лице и да се дотакне њезина тела. „О тим сам за-

служио емрт“, заврши он свој говор, ну ја ћу је

сносити радо, јер умирем радо за вас принцезо !“

Сенија подиже полако горду, лепу главу и рече тихо: „Па зар си требао да пустиш да умрем 2 То би било ужасно, а ти да мораш да умреш зато, што си ми живот спасаог То би било неправедно“.

Али Ферхад, који је познавао свете законе и обичаје, знао је, да је учинио злочин, који све казни смрћу. Било је још пута и начина, да се жива сахрањена спасе законитим путем од смрти, но Ферхад није помишљао на та срества, већ је у својој страсној хитњи погазио закон. Сенија га елушаше мирно док је он ово протумачио, онда рече тихо:

„Ја неђу да твоје побожно дело буде награђено казном. Ако је закон заиста тако строги тежак као што га ти описујеш, ти се за сад склони испред њега док ми не пође за руком, да оца склоним да буде према теби милостив. Ја ћу овде очекивати тирбетара и казаћу му кад дође, да сам се спасла сама кад сам се пробудила из мртвачког сена“.

(Наставиће се.)