Женски свет

142.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6.

с БЕЛЕШКЕ <<

О аи ј 25 92) 20656 5 6

ПРОСВЕТА.

Заједнички универзитети. Француски лист : „Га Веуџе“ доноси одговоре ва, 16 европских универзитета од ректора и професора на питања, која је на њих управио у том погледу, да ли је пробитачно, да се на универзитетима уче заједно мушкарци и женскиње. Одговори се ти подударају и слични су међу собом, а у главном ово изјављују: Да женски утецај у дворницама за предавање има повољно дејство на мушке. Што се тиче науке, сви признају озбиљност и марљивост женскиња, која такође добро утиче на мушке. У отште пак истичу овај суд о женскима: Оне у ошште добро полажу испите ; имају више презентног знања а мање самосталне критике и не могу тако дубоко да обухвате проблеме као мушки, Успеси су женски у опште добри. Генија нису још дале, али се таки ретконалазе и код мушких.

Црна Гора. Књагиња, престолонаеледниковица, отворила је прошле зиме у Бару женску раде"ничку школу за сиромашнију класу народа. У тој школи девојчице чешљају вуну, гребенају, преду, плету, шију, крпе и раде све оно, што тамошње домаћице раде за своје домове. Старије ткају платно, убрусе, ћенаре и т. д. па израђују и дивне ћилимове.

Ова школа спрема дакле младе девојке за добре домаћице и даје прилике за поштену зараду сиромаши црногорској. Ово је врло племенита, и корисна установа. за Црну Гору, и ми се радујемо како тој појави, тако и другој појави, што је мушка страна прегла, да потпомаже занате и трговину у Црној гори.

Ове установе знатно ће подићи Црној Гори углед пред страним светом, а у своме народу одомаћити благостање и напредак.

Русија. По најновијем извештају министарском било је школске 1902—8. год. у Русији: 84.544 основ. нар. школе. — Ове је школе полазило 6.008 одрасле особе, 3,291.694 мушка и 1,208.902 женска детета. У тим школама било је око 112.000 наставника, а од сваких 100 наставника, било је 55 женскиња и 45 мушких учитеља. За издржавање тих школа потрошено је 58 милијуна рубаља (8 кр. чини 1 рубља). Један ђак кошта дакле годишње на селу 14 рубаља, а у вароши 19 рубаља.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Кљукање гусака. У пределима где је скуп кукуруз, а међутим много се кава пије, кљукају гуске шшеничним и ражним мекињама (осјевинама) помјешаним са стељом (соцом) каве. Ово се помјеша и замјеси у мале куглице и тиме се гуске кљукају.

Од овога кљукања осим што се гуске угоје и дају доста масти, имају меко и укусно месо и добију меку и велику џигерицу.

Ћурке се брзо угоје, кад им се дневно даје смјеса од кувана крумпира, посија и кукуружње прекрупе. Та смјеса се даје трипут дневно, а увече треба још давати јечма, озимне пшенице или зоби.

Нако у Русији бојадишу ускршња јаја. И ако је прошао Ускрс ипак доносимо овде за будуће прилике. Старе шарене свилене крпице, пантљике и вунена шарена парчад ишчупкају се као шарпија, добро измешају и са њима обавију необојадисана јаја, да нигде не остане празно место. Онда се свако јаје увије у белу ланену или памучну крпу и превеже концем или танком узицом. Тако увијена јаја кувају се у врелој води 10—15 минута, а кад се изваде и одмотају изгледају као да су шарена. — Ако се из хартије исеку слова или сличице, па на необојадисано јаје ставе и онда оном шарпијом обмотају а хартија после кувања скине, остаће слова, односно слике беле у оној шари на јајету. — Овако се искључиво бојадишу ускршња јаја у Русији, јер ту не може бити бојазни, да су боје отровне и да нам дечица са тим отровом могу настрадати.

КЊИЖЕВНОСТ.

Загребачка „Рагзка тода“. То је једини модни журнал на нашем језику, али је тај језик у њему права брука: посве граматички погрешан и синтактички наопак. Па таково што излази у сред бела Загреба, гдје има толико учитељица, које то не смета и не боли! И никада да би донео који наш народни орнаменат за вез, коју нашу народну везилачку технику, а имамо их толико, да се заиста њима смијемо поносити!

На такав се лист претплатити заиста није вредно.

З |