Женски свет

Бр. 6.

Грађа за технолошки речник ручнога рада. То је велико лексиконско дело, а уједно у нас доселе највећа и најобилатиј:. збирка народног назива за одело, везива, ткива, узорке и народне орнаменте. Опсиже око 500 стр. в. осм. и скоро исто толико илустрација. Излази у Сарајеву, накладом Владе,али ће се истом друго издање продавати. Ипак упозорујемо наше лепе читалице на ту важну књижевну појаву у свету наших жена, јер је томе делу аутор женска, глава, наиме позната Јелица Беловићева-Бернадзиковеска, давнашња сарадница „„Кенског Света“,

Живот. Под овим насловом изишла је у издању књижарнице Светислава Б. Цвијановића у Београду нова књига нашег одличног приповедача Симе Машавуље. У овој књизи има десет лепих и кратких прича овог извреног писца нашег. Књига је укусно израђена и има 188 страна веће осмине, а цена је: 1'20 дин. или круна. Штампарија „Доситија Обрадовића“ 1904. г.

До 15. маја изаћи ће из штампе у моме преводу, а о трошку Фонда пок. Илије М. Коларца Словенска Митологија од Гош5 Гевег-а. Књига, ће изнети на 20 табака вел 89 са уводом: „У општае о Митшологији“, који сам израдио ради упознавања читалаца о развитку ове науке и њеном данашњем стадијуму. На крају књиге биће и два листа енимака разних кипова 6ловенских идола. У словенској литератури ово је једина и прва најкритичније израђена студија о целини словенске митологије у опште. Отуда је њена појава на српском језику врло корисна за што потпуније познавање културнога живота, српскога народа. Љубитељи националне историје и наставници тога предмета наћи ће у овој књизи нових и интересних података за своје студије. Цена је књизи 3 динара. Скупљачима претплате на дар свака шеста књига. Молим колеге и пријатеље, — особито оне које сам ја доста задужио, — да се заузму око скупљања претплате и растурања ове књиге. Списак претплатника послати мени. Књиге ћу слати само уз доплату. Унапред новац не тражим. Ниш, маја 1904. Рад. Агатоновић професор.

Од Мале библиотеке, што издаје штампарија Пажер и Кисића у Мостару, изишле су 14. 72.

16. и 17. свеска у три књижице. У првојеу при-

годне приче Марка Цара под насловом: „С бојног и љубавног поља“; у другој су „ЉМоје цртмце“ од Луке Грбић-Бјелоковића; у трећој су: И. Е. Порицка „Налимје живота“ скице из Анатомије, с немачког превео Г. П. Ив.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

143.

Књижара Браће М. Поповића у Нов. Саду издала је нов каталог својих издања и књига, којих има на стоваришту и може на захтевање добити свако бесплатно, ко жели по истом што наручити од књига или музикалија.

ЈАВАН РАЧУН.

Женска Добротворна Задруга Сентомашких Српкиња, приредила је у корист своје благајне забаву са томболом, други дан Ускрса 29. марта (11. априла) 1904. год.

На истој забави притекло је од:

улазница · круна 269:срећака за томболу .. „ 12240 212:20

добровољних прилога . . А

Свега круна 66360

Око приређивања забаве уррошено. <= а. и ке ЛАО Остаје чиста прихода . круна 45254.

Добровољан прилог приложише: по 55 круна

т. Стеван Дунђерски, по 20 круна г. Малева

Дунђерска, Сентомашка Трговачка Заједница, по 16 круна г. Ђорђе Бекић, по 10 круна г. Мада Алексијевић, Шандор Ђуришић Биорац из Руме. по 6 гкруна г. Тоша Георгијевић, Паја Јанковић; по 5 круна г. Вељко Загорица, Гојко Каћански, Милутин Везилић, Шаца Дунђерски, Љубица Јанковић, Марија Филип, Лаза Гавански, Сава Јанковић, Стеван Јаснић, Анка Јанковић; по 4 крунег. Мара Иванић, Душан Јаснић, Лаза Дињашки, Др. Марко Гергур из Сомбора, Милош "Катић из Жабља; по 3 круне г. Др. Јоца Мајински, Катица Манојловић, Марија Фридман, Ђура Петковић, Исидор Бајић из Н. Сада, Деже Блументал и Бранко Марковић из Н. Сада; по 2 круне г. Јоца Лекић, Лаза Дебељачки, Јован Теофановић, Милан Ненадовић, Јеврем Пивнички, Милан Д. Манојловић, Јован Нићин, Лајош Бараковић, Златоје Поповић, Фрања Цајнер, Лепосава Илић, Наста Дињашка, Вида Сивачка и Марко Манојловић; по 1 круну г. Марија Туторова, Павле Бошњаковић из Турије, Јевта Арацки, Милан Настић, Коста Живановић, Драгољуб Стајић, Тоша Јојин, Божа Продановић, Даринка, Димитријевић, Паја Официровић из Аде, по 20 2. г. Иштван Једличка.

Свима прилагачима изриче се највећа благодарност. У Сентомашу, 23. априла (6. маја) 1904. год. Озрен Загорица, . Мара Иванић,

перовођа. начелница.