Женски свет

Бр. 6.

З. пејава,. ПрРЕЂАШЊИ и Џакост.

Пакост :

(Утрчи е прутом —) Шта рече тог

(Плане нагла светлост. Пакост устукне, а њена деца преплашено притрче к њој и хватају јој се за скуте од одела)

= појава. ПРЕЂАШЊИ И АНЂЕО. „Анђео : Одступи, пакости ! То дете доста мучила, си ти... дар теби није деце дао Бог2 Пред Господом ћеш одговаралт" с тог! (Анђео и сироче одлаве). 5. појава. Пакост и ЊЕНА ДЕЦА.

__ Пакост: Шта беше тог Ах, откуд овај гласг

Деца : Мати... мати... чувај нас! (Завеса пада).

П. ПРИЗОР. Бадње вече код добротвора. 1. ттојалва,. ДОБРОТВОР СЕДИ САМ ЗА ТРПЕЗОМ.

Добротвор : Свуд пусто, немо, празно ми је све, Кудгод погледим... Друкче беше пре: При столу мили друг живота мог, А међ нас кћер посади добри Бог; Разлегао се главић детињи По среће наше благој светињи. Ал прође све: јер одведе ми Бог Јединче моје за јединца свог А нерада је мати удати да њоме оде, да је испрати, За њоме оде, па се нб врати. Ја остах сам, па живим, како знам, Да пресвиснем, ил тврди будем кам.

(Устане и стане ходати. Неко закуца на вратима.)

Шта, чујем, куцну 2 Ко ће бити тог У пустињу се зар накани ког Ах, Бадње вече слави данас свет... Сироче какво гони удес клет 2

(Отвори врата).

=. појава. ДОБРОТВОР И СИРОЧЕ. Сироче.

Христов се роди! Љубим руке Вам И преклињем Вас, смилујте ми се:

ЖЕНСКИ СВЕТ. 125.

Сироче худо, гладно, гоњено На цичу зиму избаци ме бес Ох, смилујте се!

Добротвор :

Јадна сИрото,

Од моје беде судбе јадније; Под ведрим небом још је хладније Нег ту у мојој пустој одаји. Па ходи, душо, и ту худо је, Ал топлије нам биће у двоје. А где си била, откуд јутече И куд се кребте касно у вече2

Оироче :

(кроз плач —)

Ох, господару, ја сам сПрота, Без оца, мајке у свет запала; Па од глади да не бих скапала, За комад хлеба пођох служити И на то Вам се морам тужити: У руке падох клетој пакости И злобних душа рода њезина, Па Фу ме били, вукли за косу, Што посао тешки евршит не могох, Јер слаба бејах за толики труд; да кору хлеба, што ми пружили, Провјакушом ме увек ружили.

(Плаче —) Не могох пакост више еносити,

"Те дођох до Вас милост просити.

Добротвор : Сирото дете, тако страдало !2 Још добро није зло надвладало 2 дар пакост још на свету царује 2 Ах, Господ нек је за то дарује ! Ох, добри људи, оприте се том Не примајте је у свој мили дом! Јер ко је добру свога чеда рад, Ни сиротама нек не дели јад. Та све нас може да задеси вај! И ко ће напред свој сазнати крај 2 (Сирочету —) Хајд седи, чедо, утеши се ту, Нек Бадње вече крај је твоме злу! (Посади је —) А јеси л, душо, бар утубила Када си оца свог изгубила 2 Сироче : О родитељу ништ' не сазнадох, Нег што ми добра мајка причаше: Отац ме, рече, јако волео, Ал болест тешка млада дбори, Да више није ни преболео.