Женски свет

126. ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6.

Добротвор : А мајку ламтиш 2

Сироче :

Памтим јадницу. Пре годину је дана умрла... (Ох, како сам се онда бојала, Да смрт ми мајку добру не узме! Од рана јутра па до вечера, Добра се моја мајка мучила, Да комад хлеба за нас измучи. Кад једног дана — и њу савлада Од тешке патње боља претешка; По лечника сам одма трчала, И он је дан-два стао долазит', Ал лека бољи није нашао Те задњи час се брзо приближи. Тад ме је мајка к себи призвала, По коси ме је стала гладити И давала ми задњу поуку: У сузама ћу, рече, после ње На земљи јести хлебац насушни... — И ту се мајка тешко заплака Ал зато Богу да се помолим — И она ће се њему молити И добрим људма да сам послушна, Па ће ме они — рече — утешит'. Тад склопи очи своје за вавек. У сузама сам ја је купала И сузама јој гроб заливала, По поукама њеним живела Ал добрих људи од тад не срела, А утеха ми њина пресела.

(даплаче се).

Добротвор : А знаш ли, кад ти мајка премину, У које доба или дана ког 2

Сироче:: На Бадњи дан је баш одзвао Бог. Докле су друге мајке спремиле За децу своју даре премиле, Она је на ме вргла дрнину И с њоме заједно црну судбину: Крај одра јој се тада заплаках И плакат од тад нисам престала Моја се „јелка“ тада угаси У суза мојих вечном потоку.

| Добротвор : Упалиће се, чедо, не плачи 2 Од данас судба нек те не тлачи

Ја видим божји да те довео прет, И с мојих леђа да се скине крст; Ја свом сам чеду „јелку“ китио, Ал Бог је друкче коцку хитио : Пре нег се јелка њена засјала, Јединица ми вечно заспала.

Па од тад чувам спомен премили, И данас су га ено спремили; Припалит' ми га не би намена, Ал данас чеду ево замена: Прихвати дарак, нека буде твој, А Бог у рају припалиће њој! Још молићу се, нека поспети,

И твоју мајку тамо утеши!

Та сирочад ту и остави Бог

да нас, у којих нема чеда свог.

(Ухвати је за руку и приводи јелци, те је припаљују).

Сироче : Ох, добри оче, љубим руке Вам. (Љуби му руку, а он њу у чело). Ах, ја ћу чинит све, што чинит знам. Више ме судба не ће кушати: Сад могу добре људе слушати, Као што ме мајка мила учила, Када се с душом тешко мучила. (Звони на јутрење). Шта чујем 2 То је већ молитви час. Ка гробу мајке тај ме зове глаб. (Добротвору —) Опростите ми! —

Добротвор : . Куда смераш тиг

Спроче : Ка гробу мајке Богу с молити.

а. појава.

(Вавеса у повадини пада и у јакој светлости стоји између

јелке и предњих анђео са раширеним крилом десним према

пређашњима а левим према задњој слици, где се виде у

облаку ликови: девојчета добротворева и матере му а поред њих лик сирочетове матере и оца.)

Добротвор : На јутрење ћу сад те водити... На гробље ћемо заједно ходити, даједно тамо сузе ронити И заједно се Богу молити: А данас нам се Христос родио И оба евета, гле, пресводио ! Христос се роди! (ВЗагрде се добротвор и сироче. Завеса пада).

Донекле по туђој замисли саставио: Јован Живојновић.

а аи а а ОВАА 2