Женски свет

Бр. 8

6. ПОЈАВА. ПРЕЂАШЊИ И АНКА.

Анка: (— дотрчи преплашена —) Ох, Ђорђе, Ђорђе, не дај ме, брате слатки, избави ме и сакри ме, тако ти Бога жива!

Пастир : Анка, јаднице, што си опет амо заишла 2

Анка: Ах, ја сам пропала, ја сам најнесретније створење на свету! Стеван је увребао ди сам

овде била с тобом, вратио ми дар и неће ме више, а отац ме због тога гони, гони... Ево га,

не дај ме! не дај ме! 7. ПОЈАВА. ПРЕЂАШЊИ И БОГАТИ СЕЉАК.

Богати сељак.

Ха, отрове мој, несрећо моја, ту си побегла зар Дакле је истина срамота моја 2 да тим просјаком си се занела, те одбијаш честита човека, од куће моје. Ха, траго једна, ха, пустахијо проклети!

(Вамахује палицом.)

8. ПОЈАВА. ПРЕЂАШЊИ И МАРА СА ОЦЕММара: (— притрчи —)

Уступи, насилниче! Да се нисте усудили да њега дирнете !

Богашт сељак :

Шта ћеш ти, просјакињо, слепице 2 Ти нико п ништа! Ако је мени воља, могу наредити, да, вас обадвоје шибама протерају на други крај света. Шта тражите ви ту у моме селу, да ми несрећу уносите у кућу, да ми чини замећете, ти вештице проклета! Ха, обесићу вас еве о прво дрво овде, голотињо хајдучка /

Пастир :

Ту силу бих волео видети, која ме се ни Крива ни дужна дотаћи еме и овога невинога девојчета, што ни мрава неће згазити, а не да човеку о несрећи ради. Ох, таки сте ви бездушни богаташи! Ако се случи да и у грудима вашега чељадета заигра човечанско срце, одма тражите чини и вештице. Па где би их онда и нашли, него у бедној сиротињи, која нема моћи, да се одбрани од ћуди и обести ваше. Али за злато рђа не приања Ваша клевета је далеко од ове невине душе, као она кужна бара од сунца божјега. А силом се немојте хвалити, јер

КЕНСКИ СВЕТ.

178.

свака сила за времена, а невоља редом иде. Има, Бог очи и за сиромахе и он је спор, али до-

стижан. Богати сељик:

Ха, хајдучино горека и разбојниче пусти, ти се још усуђујеш мени да претиш 2 9. ПОЈАВА.

Ув потмулу грмљавину наједанпут се смркне, а по томе јака светлост обасја цео призор. Сви стоје задивљени. Са гореске стране чује се песма вила:

То нам је срећа Наша је ствар:

Да буде већа Њему на дар.

Зелена гора,

Ливада цветна, Кубор извора, Пастира сретна

Фрула и глас По гори зове На игру нас; То нама гове,

Твоја се Фрула. Паестиру, чула Вилама стигла, Коло нам дигла...

Буди нам рад, „Пастиру млад ! Буди нам рад: Свирај нам сад! (Пастир у заносу свира исту арију,а коло вила на поворници игра. Кад коло стане, иступи —) 1. вила. Свирачу драги наш, мила забаво вилинска у пролетње дане, немој се бојати силе и ћуди охолих богаташа! Нама је позната твоја невоља п срећа твоја, коју ти пружа ова добра девојка. И Бог је чуо твоје благе речи, којима си исказао веру своју у бригу његову. Он нам је наредио, да те по своме ерцу наградимо и усрећимо. "Твој ован витороги извалио је ено у гори пуно сандуче блага. А ми те као свога старога познаника зовемо, да дођеш у гору пред дворе наше краљице, да вас и ми благословимо, као што ваше поштене душе и заслужују. Послушај

нас и не бој се!

(Хватају се опет у коло.)

Коло вила:

(— пева и играјући одлави —) Нису виле чаробнице, Да људима злобу чине, Већ су оне посланице Вишњег Бога ва висине: Да у гори добре штите, Да им сладе горке дане; Да посраме поносите, Кад се њима светит кане, Певај, пастиру, с вама је Бог, Грли, девојко, драгана свог!