Женски свет

радијана

Уне

Бр. 9.

ЖЕНСКИ СВЕТ. 205.

неколико сати задржао у једном кварту, у ком. ,

више хајдуци и убице ставују, него ли поштени људи и сад си од једном избио опет овде, пра-

ћен од хамала; који носи тежак сандук на леђима. Је ли то живот једног часнога трговца 2 |

Шта то може бити у сандуку 2 Ја замишљам, да су то врло скупоцене ствари! То ћемо одмах да. видимо. Пођи замном !“

„Све што сте рекли, истина је, ага; а и да у сандуку има ствари од велике вредности и то стоји. Али јато могу све да објасним. Изволите поћи самном до моје радње, која се налази одмах ту у близини“.

„Ти ви дрзак човек! Ја ти наређујем, да пођеш са мном, а ти се усуђујеш, да ми на то одговориш, да ја идем с тобом!% Ни речи даље! Вас обојица, ти и твој сапутник идете самном. И ако се само усудиш да покушаш не слушати, тешко теби. Ти знаш, ко сам ја. Сви зликовци знају Јаничари агаси-а. Сад напред.“

Овај се човек беше дурнуо као да је бе-

сан. Ферхад се бојаше, да га још више не раз-

љути па да не изазове на отвореној улици призор који би га постидио. Он се могао надати, да ће се ускоро оправдати, па је ишао за агом, не говорећи ни једну реч даље. Овај га вођаше у томруке, где је; пошто је хамалу одузет сандук, господар и слуга затворен у једну ћелију. Четврт сата затим, дође кључар код њих. Он беше постарији човек озбиљног, али не опорог лица. Ферхад га упита: „јеси лити од дужег времена овде “2

„Има већ двадесет година“.

„Онда, можда познајеш моје име и моје односе. Ја се зовем Ферхад. Моја је радња у ве-

ликом базару“.

„Познајем вас добро господине, а и ваше ми је лице, добро познато и ја се нисам могао доста начудити, кад су вас амо дотерали као неког зликовца“. ;

„Моје хашшење учињено је из неспоразума» који ће се убрзо расветлити. Ја бих агу одмах обавестио, али ме он није хтео да чује“.

Чувар се примаче Ферхаду ближе, па му шану у ухо, тако, да амалин његове речи није чути могао: „Наш је ага новајлија и тек од три дана на кормилу. Пошто је његов претходник збачен због нехата и неумешности, то се он хоће да покаже строг. Ова два последња дана било је више хапшења, но што сам за мога дугога службовања, за то кратко време, икад доживео. Господин ага, с тиме хоће да, се покаже код си-

ротиње да је строг, а код падише да је омиљен; али ја мислим, да ће се преварити у свом рачуну“.

Када Ферхад чу, да чувар овако говори, он доби поверења према овом човеку и рече: „Ви би ми могли учинити једну услугу, за коју ћу вас добро наградити, чим будем пуштен на слободну ногу“.

„Ако се може да сложи са мојом дужношћу та ваша услуга, онда ћу је радо учинити“.

„Суди сам: ја не тражим ништа што је недозвољено од тебе. Имаш ли поузданог човека, кога би могао послати до моје кућег“

„Мој син, шеснајстогодишњи дечко, он је разуман и поуздан“.

„Спреми га одмах к мојој жени. Нека је из-

_ вести, да сам баш овог часа ухапшен без сва-

ког разлога; али се надам поуздано, да ћу већ сутра бити пуштен; јер нисам ништа екривио. Нека се не плаши услед мога изостанка... Ако би против сваког очекивања овде остао дуже, она ће добити вест од мене. Јеси ли ме разумео“

„Јесам“.

„Па добро, онда се пожури, да ити и твој син добијете добру награду“.

Беше већ ноћ стигла, када Сенија прими вест од свога мужа. Њу је она бацила у велику бригу ; јер хапшење Ферхада „без свакога повода“ није се дало у њезиној глави. другчије протумачити, већ да је њезин муж данас, после четри године, узет на одговор; што је отворио њен мртвачки сандук и што ју је одвео из Тирбета. Како се то после четири године од једном прочути могло; то Сенија није могла да објасни; али се добро сетити могла, да је у Ферхада чула да је својим овим делом заслужио

"емртну казну. Ако би он морао умрети, онда, ће

и она то са њим заједно да учини. да време, у несаници проведене ноћи, она је размишљала, шта да ради, да свога милог мужа спасе од смрти и када се реши на једно срчано дело, она устаде из кревета и састави једну молбу. Била је кратка али како је сваку реч добро одмерила, то је прошло дуго времена, док је са истом била готова. Затим обуче своме сину најбоље одело и спреми се сама за излазак. Мали Осман, био је дете необичне лепоте. Он је имао велике озбиљне очи своје мајке и бело племенито срезано. лице. Сенија је већ толико пута ректа своме мужу, да личи на длаку на њена покојног брата, кога је Султан, тако жарко волео; не само његово лице већ и његови покрети и глас подсећава непрестано на њена љубимца Мурата.