Женски свет

Кад је Сенија довршила своју спрему за ' ки ~ . У - |

излазак, она је ушла са својим синчићем у носила и дала се однети до пред капију царске палате. |

Ту је изашла, узела своје дете на руку, па је шила достојанственим кораком преко пространог "дворишта, које лежаше између спољне порте и палате.

Њу обузе чудноват •сећај, када опет виде просторије, у којима је провела своје детинство и од којих ее више од четири године скла њала.

Њезине су очи лутале по дугом низу простора, па су се од једном зауставиле на високој појави њена оца, који стајаше на једном од ис-

__тих. Она обори очи к земљи, а срце јој шћаше

_ да пукне од узбуђења. Њу обузе до сад њој непознат осећај: радост и бол и сузе. јој бриз нуше из очију говорећи: „мој отац“.

Подворник, који на уласку дворца стајаше. грдовија од човека, у сјајном духу, у први мах гледаше на њу са сажалењем. Али у њезином целом држању беше нешто; што га је обузимало са пуним поштовањем према овој жени

„Нека дође један телохранитељ Његова, Величанства султана амо“, рече она мирним — и одсудним гласом, човеку који стајаше пред њом.

Чиновник, високог положаја, који није имао

"мало мишљење о важности својој, беше зачуђен, када му један од дворске послуге, испоручи ову чудновату вест. „Шта“ Брецну он на њега, · „једна жена тражи, да јој дођеш на. ноге, као неки слугаг И ти си се усудио, да њезину заповест изручишг Ти љћепг платити по завлузи твоју дрекост. Кажи ти тој жени доле, да она __своју молбу преда где треба и ја ћу по њој онда "учинити шта треба“.

„Господине!“ промуцка служитељ.

„Нуг

„Изгледа, да је то врло отмена госпођа.

· Вратар мисли, да, је нека принцеза“,

„Принцеза2 Будало!“ Узвикну дворјанин и

наемеја се поругљиво. Али га ова вест ипак при'нуди да о њој мало промисли. „Па нека џпочека, кажи јој, да ћу видети“.

Кад онај оде, дворјанин сачека часком у.

својој соби, већ зато, да се пред послугом не би показао одвећ попустљив. Онда изиђе одмереним кораком у предсобље. Сенија му не приђе ни један недаљ на сусрет и усправи још више своју високу појаву, кад дворјанин пред њу стаде.

< пса «

_ ЖЕНСКИ ОВЕТ. 1 Вр. 9.

· вобљу, · Величанству“.

" оберучке своју мајку и рече:

јаше ту, као

„Предај одмах, ово твоме господару — падиши“, рече она јасним гласом једне, која. је навикла да заповеда и при том му предаде молбу, | коју беше прошле ноћи саставила.

Дворјанину прође, он ни сам не знаше како, | воља непослушности. Он узе шиемо, и дубоко _ клањајући се оде. Када је предао султану писмо; овај га упита још пре но што исто отворио: „Од кога, је “2

„Једна госпоја, која чека у великом пред-

„је ли у њеној пратњи једно дете е“2 „Она носи једног дечка на руци“. „Нека уведу дете код мене“.

Дворјанин отрча брзо натраг, а султан отвори __

писмо. Оно неколико брижљиво састављених и написаних редака, које је исто имало, нису говорили ништа; што би султанову пажњу могло. привући на се. Жена сежали, да јој је муж јуче ухашшен, из њој непознатих разлога и моли да. се пусти. Ако би је султан „примио и саслушао, она би га уверила 0. невиности притвореног. Међутим дворјанин беше опет стао пред Сенију. „Султан жели, да види, вашега ње. оједан подвориик однеће га, горе“.

Осман, који је зазорно све елушао, а | „ја "нећу да ме | носе султану, ја ћу остати код моје мајке“.

„Буди миран, чедо моје ти ћеш остати код |

мене“, Онда окренута према дворјану Сенија рече: Кажите падиши, да се не могу да. одвојим од мога сина; ако хоће да га види,

нека нас обадвоје прими“. Племенита крв, Османлија, узаврила је у Сениним жилама. Она није. знала шта је страх.

Дворјанин, беше у великој неприлици : Шла да одговори жени; шта да радиг Да јој узме дете насилно, то није ишло. Он збуњено рече;. „али је султан заповедио — и ви ваљада знате шта то значи.... Помиелите на последице Дајте ми дете, њему пене бити вишта“

Сенија на то не рече ништа. — Гордо ва- | баченом главом и поузданим погледом она етада није чула ни-једне речи овог дворјанина. Најзад овај се реши да се врати к султану, коме дрхтећим гласом јави, да се жена неће да растане од свога детета; он без нарочите заповести није се решити могао, да јој дете насилно одузме. Можда ће султан имати милост, да допусти, да мати допрати дете. Е

дала ми је исто, да га уручим Вашем