Женски свет

194. : о

прилично распрострањен, мислим да је та приповетка већини штованих читалаца позната, али ми је овде баш згодно, да је споменем.

Ево кратке садржине:

Џивац приповеда, како су га ноћ и невреме затекли у пустом селу, где мора тражити ноћиште под непознатим кровом. За вечером приповеда му гостољубиви домаћин — Србин, — како је постао имућним човеком. Ноћу — токорсе — приповеда му стара икона над постељом своју прошлост, то јест оно исто што је већ чуо за вечером.

_У историји старе иконе износи се тен-

~ денција целе приповетке. Додуше не треба

мислити, да је ту испричан истинит догађај, али ће ми свако дати за право, да је та приповетка парафраза истине т. ј. опис наших савремених, верских и друштвених — дакле народносних, — прилика,

У 2—8 речи напомиње, како је из сиромашног Саве Јелића постао имућан трговац, а то зато, што је живео према оној: „Моли се Богу и ради, и помози се сам, помоћи ће ти и Бог“, јер молитва сама од себе не ствара чудеса.

Затим спомиње васпитање Савине јединице Јелице, коју по наговору „образованих“ (које красота „лепо“ српски говоре) госпођа шаљу у Грац у клостер. Тамо је Јелица умрла, т. ј. вратила се као Хелена, која према своме васпитању нема, а не може ни имати никаква појма о Српшетву, а осећаја ни толико; према томе не разуме ни то, какву важност има за њен народ лена слава Креног Имена (старе иконе).

Сасвим је појмљиво, да таква мешовита, немачко-ерпска девојка полази за „коренитог“ Немца, официра, а онда се

стиди свог старог оца и најпосле, распро-

давајући ствари, продаје и икону Креног Имена за — два Форинта! — Има ли кога, брата Србина, који не би разумео прави смисао ове приповетке»! Ко би могао рећи, дато није слика нашег савременог друштва 2 !

Ех, шта нам користе најбољи васпитни заводи, док наша интелигенција туђе уздиже у пебеса и употребљава, а своје омаловажава 2! Цела њихова т. зв. „српска свеет“ слетоји се у новчаним прилозима е!с....

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 9.

Мислим, да неће бити сувише, ако измишљеној историји „старе иконе“ додам неколико истинитих случајева, које сама знам:

Бивши на српској „беседи“ у вароши К. једна моја познаница, — М. П. Р. беше за време одмора у играни — у разговору запитала свога играча, гимназисту седмог разреда, —- како у његовом родном месту славе Крено Име. Знате ли, шта је „надобудни“ Србин одговорио 2!

„У 3. моме родном месту, изишло је Крено Име одавно из моде. Та је мода извештала!“.

Моја познаница застаде, па га забезекнуто погледа...

Пошто у 3. има красних Срба, то се израз тога „Србина“ мора узети само за његову породицу.

Други пример:

У 3.-ском „клостеру“ постоји уз школу и т. зв. интернат, где су до 1898. примали пи Српкиње. Једна, последња, што је тамо била, приповедала нам је, да је са католикињама морала ићи сваког јутра у цркву, код јела и у другим приликама морала се кретити католичким начином, за време часног поста морала је ићи на т. зв. „дЧићоупе уједе,“ а у месецу мају. присуствовати на свакодневној т. зв. зујрапјакој рођоХпози.

Миеслите-ли, да је у другим клостерима боље 2! Не, него још горе, пошто примају мање девојчице, А ја Хелена из „Старе Иконе.“

Да је споменута Српкиња из 3.-ског

клостра весело одахнула, кад је изишла

из завода, можете мислити !

Срећа њена, што је пре доласка у

клостер била прилично свесна Орпкиња, иначе би се још покатоличила (а да су потурице гори него Турци, то свако зна), — баш као једна друга, али не за време наука, што би се барем мислило, да је учинила под притиском, — него, кад је евршила и отишла из завода. Да вам речем прави узрок њеног поступања, не би ми веровали !

Можда би се мислило, да - ваљда није тако опасно барем за оне ученице, које су екстерне, т. ј. станују изван завода Ево вам једног примера: