Женски свет
Милица : И на вас пада, миле сестре ми: Да не би ваших вредних ручица, За данашњи га не доврших дан.
Јелена : 0, нису руке рад тај свршиле У њ ум и ерце свој су лили дах, А дах тај дође из срдашца твог, Тебе је њиме обдарио Бог, Наш пак је само по пропису слог Зидарски посао према неимару.
Мара : Ал, ево мајке, прихватимо њу! 2. ПОЈАВА.
ПРЕЂАШЊЕ и ЈУГОВИЋА МАЈКА.
(Кћери изађу пред мајку Југовића, која улави с десна у пратњи двеју дворкиња. Дворкиње јој прихвате горње одело и уклоне се. Мара и Јелена, пошто јој целиваше руке, ухвате је са стране испод руку и приведу је наслоњачи са леве стране стола, а Милица јој излази на сусрет.) Милица:
Добро нам дошла, Југовића мајко !
5 (Пољуби је у десницу.) Јеси ли миран имала нам сан 2
Југовића мајка: (Спусти се у наслоњачи.) Као што га жељах пред данашњи дан: Спокојан, блажен, души угодан Као спреман увод да је данашњој — У кући нашој — слави највећој. И ви сте спремне, као што видим већ, У слави тој са даром највећим, Што сестринска га може милошта, Подарит" браћи, царству, роду свом · Јединства, слоге стожер поносни, Милица : Да видиш, мајко, и процениш рад Па онда нек нам тек похвалиш дар ! „Југовића мајка: И негледано ја га хвалит' смем, Јер врбдне своје радилице знам: У што је срце своје Милица У сестринској јој силној милошти А с надахнућем православне душе Из лика светог Немањића нам Увезла руком својом и сестара, _— Достојних у том учитеља свог На то се само даје благослов. Приступ'те, да вам дадем награду, Што мајка може дати — највећу ! (Оне прилазе мајци, а она их љуби и оне њуу руку.
ЖЕНСКИ СВЕТ
3. ПОЈАВА.
ПРЕЂАШЊЕ И ВРАТАР, ЗАТИМ ХОРЕГ.
Вратар : (Уђе и поклони се —) На позив — хорег. Хорег :
(Уђе е десна и поклони се.)
Југовића мајка: Је л хор већ епреман 2 Хорег : Јесте, Госпођо.
Југовића мајка: Окушат' сам вам рада припрему, Пре но што зачну мушки послови Свечаног чина овде данашњег И женске главе штити бритки мач, Ни наше није само женски илач.
Хорег : По наредби. „Југовића мајка: Уведи тамо хор! «Хорег одлази на лево, а вратар се враћа на десна врата.) 4. ПОЈАВА. ПРЕЂАШЊЕ ОСИМ ВРАТАРА. ХОРЕГ У ПОЗАДИНИ НАмешта хор.
Југовића мајка:
А сад да видим светитељев лик
На светињи нам, српској застави ! (Кћери јој равгрћу и намештају заставу. Она се загледа.) · _ Времена тешка, децо, прођоше
И оставише своје печате.
Што грешно било, то се срушило,
А што је било Богу угодно,
Из ништавила тог се издигло.
Колко је војски, колко војвода,
Господе српске време сатрло !
Ни царске куће није штедело —
Ко силу хтеде, сили подлеже,
Ко у прах сиђе тај се подиже;
Као Христос Господ што је узео крст,
Да спасе људство вечне пропасти —
Свог рода тако на се узе јад,
Ал вођа мудри постаде му тад.
Пред њим се погну земље господар:
Јер прво Бог је, па тек онда цар!
А он је божји знамен понео —
У руци крет — зато је ето ту.
У позадиви ено један гроб —
Из њега река цела, истиче,