Женски свет

250.

у том великом духу, у том племенитом ерцу, у том пожртвовању за опште народне потребе, које су избиле код наше слављенице, нема заслуга поред покојног супруга и блажене успомене покојна мати њена, Јулијана, која је нашој слављеници била прва васпитачица, најближи и најчистији углед. То беше ванредно бистра и " образована женска; говорила је у оно доба поред матерњег српског језика: грчки, мађарски и немачки, а то је за оно доба, кад није било никаквих женских школа, била велика реткост. С њоме је у оно доба најрађе опћио пок. научењак _ словенски ШаФарик, бивши управитељ овдашње српске гимназије. Њу нису красила само лепа образованост, него и велико родољубље.

Кад им је у Земуну, где су избегли њени родитељи 1848—9. г. донео глас њихов сусед салалпки, неки бостанџија Џера, да им јеу Н. Саду све пропало и изгорело, она му мирно и "достојанствено одговори : „Перо, брате, без жртве не може бити ништа. Само се тако може добити и спасти Војводина“. Ове су речи и то мирно _и родољубиво понашање њене матере толико одушевљења улиле овом човеку боставџији, да, је оданде отишао управо у логор народни, јуначки се борио и у једној битци и погинуо.

Од таке велике матере рађају се и деца велика.

Нека је слава гђи Савки Суботићки! А наше признање на данашњи њен завршни дан 19. г. нека је ободри, да и даље ради на добру свога народа; а преблаги Бог нека је подржи још дуго у кругу миле јој породице на дику и понос нашег женског пола, на добро и напредак свога милог народа. ЖКивела !

»

Кад се говор довршио, публика је славље. ници викала: живела! и онда честитала говорнику и брату г. др. Мих. Политу као заступнику породице њене. За тим је прочитан брзојав, који се из те свечане седнице отправио гђи Савки Суботићки у Париз, где се сад налази, у име екупштине и грађанства овог садржаја:

„Из признања за твоје велике заслуге и поштовања према твојим подвизима на пољу народног процвата, састала се данас свечана седница Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња да прослави сутрашњи 70-годишњи дан твога роћења и кличе ти: живела још дуго на дику и понос нашу, на добро и славу нашег народа ! Радовановићка, Новићка, Варађанин и многи грађани и поштоватељи твоји“.

ЖЕНСКИ

СВЕТ. Бр. 1 Стигли су на ову задругу брзојавни поздрави слављеници од председнице „Женског Друштва“ у Београду овог садржаја: Београд. Женско Друштво честита својим сестрама у Новоме Саду данашњу прославу сла-

| вној госпођи Суботићки. Председница београд-

ског Женског Друштва: Магдалена Видаковићка.

Београд. Цридружујемо се духом и срцем прослави 70-годишњице високојуважене и врло заслужне госпође Савке Суботићке, коју приређујеДобротворна Задруга Српкиња Новосаткиња. Симо и Љубица Матавуљ.

На овај поздрав стигла је Задрузи после неколико дана писмена захвала госпође Савке Суботићке овог садржаја: „Славном председништву Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња у Новом Саду. -- Људски се живот креће међу колевком и гробом. Као што људско око нигда неће угледати и другу половину месеца на небу, тако неће ви људски ум нигда дознати, шта се. крије пред колевком и за гробом. Нови Сад је моја колевка, а седамдесетогодишња прослава, коју је Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња с љубављу мени у почаст приредила, споменик је мом досадашњем скромном раду. Но вредност сваке нове мисли, науке и проналаска лежи у њиховој подобности за даљи развитак. Тај пак развитак не зависи само од онога, ко је ту мисао · почео, ту науку засновао и тај проналазак на видело изнео, него још више и од оних, који. развитку евега тога приносе словом и делом.

Дичне српеке кћери помогле су својски, те се моје и њихове замисли могле остварити, а у првом реду истакле се ту кћери мога родног места, моје миле Новосаткиње, и према тому је светковина, приређена у славу и признање мени и мом смерном раду, уједно и њихова слава.

Па колико оне сматрају, да су дужне захвалности мени за мој скромни рад, толико се ја

исто осећам обвезана њима за то, што су моје замисли вољно прихватиле и усвојиле, те тиме постале расадником добротворних женских задруга и свију осталих новијих установа, које се клоне умном и моралном напретку Српкиња.

Хвала Вам, драге госпође и кћери, од свег. срца на толикој љубави и пажњи! Та љубав друге цене неће, већ за љубав, љубав да се

врати. Српско Вам поздравље и још једном хвала! | Можда и на веки хвала, јер код седамдесет го-

дина су дани избројани. У Паризу, 23. окт. (5. нов.) 1904. Савка. Суботић ве. р.

РВ и