Женски свет

Бр: 14.

„Женско срце је као оџак, што више ватре. тим више чађи“.

„Ништа се не олади тако брзо, као женско срце“.

„Жеени је доста пет минута да поруши оно, што је човек целог свог века градио“.

„Добар или рђав глас жене зависи од тога, колико је вешта“.

Велике женске као Жорн Санд, Мадате де Стаел, биле су оличена несталност, и није им сметало да своје мужеве и своју љубав мењају. Нарочито Стаел, која је хтела задобити Наполеона и нудила му,

ЖЕНСКИ СВЕТ.

245.

као што Хајне пакосно примећује „цару царево“, мењала је често мужеве, да се освети Наполеону.

Да су жене кокетне, то један млађи песник доказује овом изреком: „Кад би свакој кокетној жени хтели подићи споменик, брзо би нестало мермера“.

Један шаљивчина овако карактерише женске : „Девојка је појезија, жена је проза, а пуница — то је трагедија !“

Апропо пуница ! О њој још ништа нисмо рекли, али оставимо ју сироту, и онако ју " доста оглаголавају.

В. Ђулинац.

•—4—ф—ф—Фф—•———————

ПРОЉЕТЊИ ЗВУЦИ.

— Драгољуб, Книн. —

45. Загрљајем ја бих обавио Дугим, дугим вито тјело твоје И у пољуб један бих ја слио Све пољупце, дивно чедо моје,

Што сам теби дати наумио, Кад се сјетим кратак колико је Век, ког нам је Вјечни одредио, И вријеме брзо како то је!

Страх ме, брзо жар ће проћи свети, Којим душа гори сада млада, И времену хтјео бих отети,

Што нас младе раставити смије, Безброј, безброј рајскијех наслада, Безброј, безброј часова слаткије !...

46. Н'јема ноћи, кад распростреш крила, Преко родних брда и планина И кад сплете зраке мјесечина И заблиста небом звјезда сила,

На састанак долази ми мила, Она радост моја је једина, Она извор свих ми је милина, Она ранам видарица вила.

Ох, па зашто, ноћи, мало трајеш, Зашто л дане, дуго тако сјајеш 2 Сјај ти, ноћи, док сам на свијету,

А кад будем млад у гробу доље, Сини, дане, ти тад још и боље, Гробну таму да рашћераш клету!...

4Л. Душом, пуном снова чаробније', Дочаравах дивне перивоје, Ђе по ваздан славуљ-птица поје, _Ђе се мирис рајског цвјећа вије,

Ђе на палме небо росу лије И ђе Гангес буди вале своје Што се један за другијем роје, Слатко шапћућ у вечери ти.

Дочаравах све, срце пламено Што пјесника дочарава млада, Док прољеће у груди му влада.

И све ми се чини исџуњено Сваки санак душе моје страсне, Кад у очи гледам твоје красне...

48. Изненадно звјезде са висине Скрио вихор облаком мутнијем, Моју лађу прб мореве пучине Шиба талав кретом силенијем.

Све то већу снагу из дубине Црпећ', б'јесни... Могу да назријем Једва варош усред ноћне тмине, Што пружа се брјегом далекијем.

Не бојах се некад умријети, Нит' таласа, смрћу кад запрјети, Ал сад снажно моја рука стеже

Танка весла и бори се с валом: С жићем, с људма, с далеком обалом

Још снажније љубав сад ме веже!...