Женски свет

946,

_ ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЈЕ

_ ПРОСЛАВА 710-ГОДИЗЊИЧЕ РЂЕ САВЕЕ ДРА ЈОВАНА СУБОТИЋА.

Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња, као што смо већ укратко јавили, приредила је у почаст своје редовне и почасне чланице, гђе Савке Суботићке свечану прославу на завршни дан њене 10. године, у недељу 10. (28.) октобра 0. г.

Одбор је нарочитим позивницама позвао на тај “дан, после св. литургије, свечану скупштинску седницу, а путем српских јавних органа у месту позвата је и остала публика на ту седницу. Чланица је било необично много, а било је и остале мушке и женске публике. Општинска велика дворана, у средишњој народној школи, била је пуна публике. Скупштину је посетило и Њег. Високо-

· преосвештенство, епископ бачки, г. Митрофан Шевић, породицу је заступао брат њен г. др. Михајло Полит-Десанчић, срп. велику гимназију управитељ г. Васа Пушибрк, „Матицу Српску“ подсекретар г. Сава Петровић. Присутан је био и уредник „Нашег Доба“ г. др. Стеван Павловић, привр. заменик епарх. школског референта г. А. Јорговић пи више професора, учитеља и одличних грађана. Била су ту идва старија разреда овд. српске више девојачке школе.

„Кад је г. епископ приспео и заузео своје.

почасно место, као заштитник задруге, отворила је седницу, у одеуству начелнице, подначелница тђа Катица пл. Новићка, кратким и прикладним говором, нагласивши, да је ту седницу сазвао одбор у почаст 70-годишње прославе заслужне, многоуважене и опште поштоване гђе Савке СОџбошеићке, која има неувелих заслуга за многе опште народне интересе, поздравља госте добродошлицом и моли перовођу, Аркадија Варађанина, да у почаст слављенице одржи свој говор. Чланице и гости пропратили су ове речи гђе подначелнице са: Живела Суботићка !

Г. Варађанин држао је затим овај говор: Ваше Висококопреосвештенство ! Поштовани гости!

Славна Скупштино !

Није се навршила, ни година дана, како смо са овог места прославили 10. годину дичног нам сина и поноса народног, на жалост већ упокојеног, Змај-Јована Јовановића, па смо ес, ево, искупили, да на том истом месту и из истих груди и побуда прославимо и једну дичну ћерку нашу и нашег народа, уважену госпођу Савку Суботићку.

Сутра се навршује 10 година, како је у овој

колевци угледала света, гђа Савка Суботићка, |

ћерка угледне и старе породице новосадске : Јована Полита и супруге му Јулијане рођ. Десанчић. Још се у раној младости опазили на овој ћерци нашег народа велики умни дарови и одличне особине. А кад ју је судба добацила у наручја мудра и трезвена, родољубива и племенита друга пок. дра Јована Суботића, нашла је њена душа погодна земљишта за развитак и избила је на брзо на површину она духовна и морална снага, која је тињала у грудима младе девојке и одушевљене Српкиње. И ми је већ на првим корацима брачног живота видимо где излази полако из уског оквира породичног рада те се вије у шире коло народног живота, не напуштајући светињу брака, — бригу материнску и домаћичку. Њен домазлук није посрнуо, њена брига око дечице није попустила, њена оданост према супругу није малаксала. Све је то она још већом вољом, још вишим пожртвовањем неговала; а. сведоци ву нам живи пример лепог брачног живота све до смрти садруга јој, леп, здрав и угледан пород, којим се дичи не само она и родбина, него и цео народ наш, јер су јој деца заузела највиша места, у науци, најодличније положаје у друштву. А домазлук њен, поред свег трошка око образовања, своје дечице и политичких неприлика, које су сналазиле њеног .пок. супруга, није посрнуо ни назадовао. Видимо, да су стари дани наше поштоване слављенице осигурани и да она јоши данас има својих сопствених извора, са којих црпи свој ужитак. Да су њу јавни послови итежње за сујетом, као што се често хоће да мисли и го. вори, преко мере зановили и одвајали од кућеи њеног породичног позива, не би се ни на кући ви на деци ни на њеном срећном брачном животу видели таки лепи резултати. Ал' она је, као мудра и разборита жена знала, да доведе у склад позив свој у породици с позивом својим у друштву и народу и зато је показала успехе на једном и другом пољу.

Њено мудро и родољубиво око набрзо је увидело недостатке и мане нашег народа из отменог и ратарског сталежа, а позиви њеног пок. супруге одводили су је с једног краја нашег овостраног народа на други крај, па је имала и прилика да загледа у домове и душе отменијег а поглавито нижег сталежа народног. Како је знала, да је отменија класа народна у грдној мањини, према, општој маси и како је упознала, да је отменији сталеж духом и кругом виших