Женски свет

Бр. 1.

Писма из Т.

Господине уредниче,

Констатујем са задовољетвом _ факат, да је „Теенски Света“ лист, који ви тако припорно уређујете, почео све јаче п више да осваја земљиште не само у Београду, пето и по пелој Србији. Највеће признање за то, наравно, да припада вама, који сте умели око себе прикупити одличне сараднике, изобиљне у градиву и савременим идејама за јавност.

Тога ради, и пошто је «еенски Свет» поглавито намењен нама женскињама, ја сам св одважила да вас умолим за допуштење, да неке своје мисли, које се у осталом клоне само на очигледну корист нас женекиња, прикажем јавности кроз ступце вашега уваженога листа, пуно уверена, да ће оне, под околностима добро схваћених интереса нас самих, пасти на плодно земљиште.

Господине уредниче,

Не знам како је тамо код вас; али ми овамо падамо све у грђе погрешке. Разумем овде нас матере-Српкиње, последнице косовке девојке и примерне Јевросиме, мајке див-јунака Краљевића Марка.

Ми се данас тако рећи утркујемо, која ће од које више и очитије да се репрезентује као ревносна представница трулога запада, узанљмај ући, а најревносније подражавајући туђинштини. Боне и гувернанте, обично најпроблематичније белосветске протуве, данас су (безусловне савезнице нашега подмлатка: а такозвани «журови» увукли су се у обичај и код најпростијих елемената.

(не прве, боне п гувернанте, доносећи собом све што не ваља и што се не поклапа 6 нашим приликама и обичајима, само нам приређују наказни и дегенерисани подмладак; а ови други ти жалосни «журови» — стварају легло оговарања, еплеткарења, чешће склоњених састанака пи, наравно, излишних издатака. Јер, по нашем Србијанском — обичају, овакав <жур» че може проћи дотичну домаћицу (без десетак динара, у најмању руку; а то богме преко целога месеца изнесе приличну суму новаца, која за ниже сталеже није за презирање. Хе, али <жур» је за Бога модерна ствар, и она жена, која га не држи, важи као проста и осталих другарица јој недостојна.

Но, једна од најторих и најнекориснијих слабих страна нашега женскога света у Београду, јесте

ЖЕНСКИ СВЕТ 7.

Београда.

она поворка и теревенка, која се сваке вечери у најлуксузнијим тоалетама појављује —— зими кроз кнез-Михаилову улицу, а лети унакрет Калемегданом. ЖКалоено је признати, али се не сме ни прећутати, да ова поворка не потиче из телесне потребе или душевне насладе, одмора и чистога ваздуха ради, него из једноставне жеље, да нам се очи сусретну е погледом каквог налицканог официрчића, или у крајњем случају — полицијског писара. И само услед тога су оне калеметданске стазе прекриљене непрегледном гомилом мушког п женског света који се, са обадве стране, успиње на кулминацијону тачку, кад је у могућности да се мадон очеше једно о друго.

Ето, господине уредниче, где сме и какве смо ми. А кад се закаже какво корисно и хумано предавање, можете нас тамо, слободно, тражити с електричном светлошћу. Истина, да међу нама има и светлих изузетака, али нас је у тој групи толико мало, да нас можете на прсте избројати.

А да то зло по наш ерпеки род, који је на жалост још увек песједињен, не (би захватало све дубљег корена, ја сам, се_ решила (да та. кроз ступце вашега цењенога часописа систематски износим пред ваш читалачки, нарочито женски свет, потпуно уверена, да ће се овој , доброј жељи и намери придружити и друге узорите Српкиње, износећи све што не ваља и што је неприродно нашем лепом, прастаром и поучном српском обичају. То је, чини ми се, најпречи и најрадикалнији лек за наше драге сестре, које су пре несвесно и силом околности, нето вољно и услед неопходне потребе, почеле да код себе и око себе уводе оне навике и обичаје, чију ћете традицију залуд тражити у аналима прошлости наших предака., а који треба да нам нагоне руменило стида на наше образе.

Ја сам више него уверена, да ћу овим писањем подићи противу себе читаве пукове својих сестара —- жена и девојака. Али, мене то неће ни најмање да збуни. Исто, као што је она честита сестра наша отворено, преко вашега листа, подигла свој глас противу мидера тог повлашћеног убице човечанства, хоћу и сама, али само у другом правцу и на другом пољу, да се заложим за свој род. Јер, по мом мишљењу, нас Српкиње чекају много пречи, озбиљнији и узвишенији задаци од оних, како ће нас у неговању и васпитању подмлатка замењивати проблематичне