Женски свет

малу дјецу онако сложно, складно, управо уметнички научи их пјевању, а и лепа хвала гђци Марији Марковићевој, која је са школском децом, а и оном, која још у школу не иду, са декламацијама и представом постигла такав успех, какав ваљда само она може, што је овде већ одавна познато.

А сад не могу и не смијем прећутати ово: У представи је било и певања. Како јеиг. С. Секулић, и гђца М. Марковић била преоптерећена, —- вољно и свесрдно се примила честита и мила учитељица наша, Хрватица, Драгица Пољакова, те је увежбала децу тако, да је тим песмама и зачинила и завршила забаву.

Хвала Вам госпођице од нас Срба, а хвала Вам и од целог госпојинског друштва!

Делом се показује, шта је брат брату! А

сад да завршим. — Материјална корист била је велика, морална још већа, — а опће одушевљење највеће; — е па живеле нам наше госпође! =

Ст. Пазова. (Лрва забава наме Добротворне задруге Српкиња.) Управо се навршила' година дана, од како се ми кренусмо стазом наших милих сестара Српкиња, ухватисмо се у коло њихово, те основасмо и ми »Добротворну задругу“. Давно се осећала потреба, да се та установа и код нас оживотвори, но увек се наилазило на неке сметње и препреке, које нам не дадоше, да наше тако племените идеје остваримо, али прегаоцу Бог даје махове, вели наша пословица. Свесне своје свете дужности Српкиње из Ст. Пазове тргоше се из летаргије, прионуше свим силама, сложише се у једној мисли и основаше себи задругу. Сврха нам је, као и осталим задругама, да помажемо материјално и морално народ наш, да га одвраћамо од свега што пропасти води, а упућујемо на добро и неговање лепих врлина побожности, родољубља и штедљивости.

Дана 9. јан. одржасмо прву забаву, која беше особито лепо посећена из места и гостима са стране.

Сала је била дивно декорисана самим српским ћилимовима, торбама, пешкирима и платном. Бину смо имали врло лепу, што је заслуга нашег вредног потпомажућег члана госп.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 2.

Николе Јанковића, који није жалио труда и муке те се по лествама пео, само да нам бина буде што лепша и украшенија. Свака тачка програма изведена је на највеће задовољство присутне публике, која је бурним аплаузом_ одушке давала своме допадању. Срдачна хвала нека је дичним певачима земунским, који са својим вредним учитељима г. г. Јанковићем и Борјановићем програм наш увеличаше, а за себе никаква хонорара не рачунаше. Такође нека је искрена хвала и г. Јанковићу учит. из

Голубинаца, који се — из љубави према задрузи нашој — на позив радо одазвао и у певању суделовао. — Г. Јуришић као познати

оперски певач, певао је са таким патосом, да је сва публика очарана била. А шта тек да речем о нашим красним дилетанткињама 2! Госпођице А. Пауновићева и 3. Бугарска приказаше апотеозу дра Диме »Богиња појезије и Српкиња« као праве вештакиње. Велеучени г. др. Дима као најкомпетентнији рецензент, изразио се врло похвално о приказу, а публика их је бурно изазвала заједно са госп. писцем. Долази на ред соло сцена »Остала код куће« од Паула Ленхарда, коју је приказала гђица Деса Љубишина. Овај дивни приказ, који је највећу импресију на публику учинио, извела је гђица Деса тако красно и са толико рутине, да би јој многа глумица завидети могла. Заслуга иде гђи Љубици М. Петровића, која није жалила труда, него је све употребила, само да своју ученицу што више уживи у онај сангвиничан темпераменат, какву смо је у улози видели.

Напослетку смо имали живу слику »Херцеговачко робље«. Спремање и удешавање особа за ову слику примила је гђа Љубица П. Слика се особито допала, те се после дугог аплауса морала понављати.

Други део, који се састојао у игранци и томболи, био је зачињен извађањем красних по избор српских песама од стране споменуте певача.

Песме су од стране многобројне публике праћене највећом пажњом и уживањем тако, да се поред анимиране игранке у првом реду има томе захвалити, да је публика остала у најбољем расположењу све до беле зоре. В.

Г,Г.

немани уме