Женски свет

Па видиш, мислим нешто, како би било, да сен ти ожениш. Марија има сестру од тетке, можда је и познајеш, Катицу, добра и ваљана девојка. Има нешто и новаца.

= Хвала брате! Нећу још да се женим, а и не допада ми се девојка, сувише је бела, ја ти брате волим црнооке. Па и млађи сам од тебе бар ако не више али годину дана зацело. На годину ако Бог да.

Мита је желео, да га ожени што пре, мислећи да ће постати сталнији. Бојао се како му је лакомислен побратим, да ће можда узети какву девојку, која неће бити за њега. А да се ожени каквом ваљаном девојком, прионуо би више око посла. Истина, он нема тако великих махна, али годинама и оне расту, ако се још за времена не сузбијају. И поред најбоље воље није му пошло за руком да га приволи на женидбу.

—- Мита, кад је запроспо девојку, повео је свога побратима, та и онако нема никога свога до њега.

Никола није учинио добар утисак на мајстор Марка. Па једном и рече Мити: да би можда боље било; кад би се разортачио са својим – побратимом. Али Мита му одговори:

—- То не могу учинити, њему имам да захвалим за све.

= Како за све; — запита га Марко,

— Ево да вам кажем, па ћете и сами видети да је тако. Да није било њега, не бих ни ја данас био мајстор.

— Па дед синко, непричај ми, у чему те је помогао 2

= Његов и мој отац беху комшије. Само што је његов био имућан сељак, а мој пуки симомашак, који је радио код њега на надницу. Био ри је вредан отац, па се и ожени вредном девојком. Радили су обоје неуморно. | таман нешто уштедише, кад се мој отац разболи па наскоро и умре. Моја јадна мати тек што ме је родила, још онако слаба, морала је радити да надокнади оно што је очевом смрћу изгубила. Много се епрота мучила, своју је снагу прецењивала, па се од тешког рада и сама разболи п оде за оцем. Остадох иза мајке сироче, једва сам имао годину дана. Да није било Николиних добрих родитеља, Бог зна, шта би било и са мном“ Његова ме мајка прихвати, и онако слабуњавог заједно ме одоји са својим сином, ког је тек родила, те тако ме н отхрани. Између Николе и мене није правила никакве разлике, и дуго нисам знао, да им нисам

86. ЖЕНСКИ СВЕТ

"немо заједно радњу, која нам хвала

Бр. 4.

син. Тек кад смо пошли у школу, онда сам дознао, да ми нису родитељи. Навршио сам девету годину. Сећам се још врло добро као да је данас било, седео сам у соби са Мићом и писали задатке. Кад наједанпут чусмо кукњаву мајчину. Брзо истрчимо да видимо шта се догодило 2 Имали смо шта и видети; нашег бабу донеше мртвог.

= Мртвог7! — Повика Марко.

= Да, убише та на друму, а људи, који су онуда прошли нађоше га и донесоше кући.

— А убице 2

—- Убице ни до данас не нађоше,

= Па шта би даље2 —— запита радознало Марко. —— Јесу ли та убили лопови Или из какве освете 2

— Мора да су били лопови. њега нашли ни новаца, ни оног са подковицом, на ком је носио се пута, кад бејасмо деца, мој играли тим ланцем. Као да сад сирома бабо носио сат за пасом ковицом висио.

— Па шта је било после; — запита Марко.

= Мајка остаде тужна, пригрли нас обоје још више и неговала нае је. Али не за дуго. Тужећи за бабом разболи се и она, бодовала је скоро годину а све ходећи. Кад је већ осетила да ће умрети, дозва свога брата, па му рече: «Аманет ти остављам ова два дечака, брини се од сад ти за њих, буди им отац, и немој их никада раздвајати.> Тако је п било. Николин ујак, кад свршисмо основну школу, одведе нас у варош

Јер пису код сребрног ланца сат. Колико смо побратим и ја, гледам како је а ланац са под.

и даде нас за шегрте у столарску радњу. Кад смо изучили занат, мој ми побратим рече: «Чуј ме Мићо, ми се нећемо никада растајати.» _ Тако

његовом помоћу постанем и ја мајстор, и одпочБогу добро иде. Као што сам вам казао, ја сам му већ исплатио оно што сам му у новцу дуговао и сад стојимо са капиталом (главницом) подједнако. Дакле ето видите и сами да имам њему да захвалим за све. !

—- Разумем те синко, и то је лепо од тебе што остајеш захвалан према онима, који су ти толико добра учинили. Ја се само бојим, он ми се чини лакомислен — —

— Али је врло добар. Он није ни лош мајстор.

= Добро синко, ја ти верујем, ти га најбоље познајеш. А сад ћу и ја теби, као сину, нешто поверити. Ти видиш и сам како ја ово моје дете, које ти поверавам, волим из све душе