Женски свет

74. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 4.

ним, често као змија глатким линијама; али како је дошла, тако је вар и прошла. Енглески утјецај брво јој је отео чар, а у Бечу већ није ни тај у моди, него је ту као најновије свануо т. вв. „РВледетталет# |“, напме последњи псторички стил, који је посве вдрав основ за даље развијање. За нас је пак ово најважније: наш домаћи народни стил сасвим је у складу и са поменутим енглеским и са тим бечким правцем, и ми смо дакле посве модерни,“) ако надовежемо развој домаће уметности на старе народне традиције, на убаву нашу орнаментику, како се очитује на народним везовима нашим. Не треба нама да тек много експериментујемо, него можемо мирно и озбиљно радити и наставпти посао наших бака и прабака. Големо је ту поље рада. Има на њемуп скромнога цвијећа, а и таквога, што побједнички кличе: „Срца су људска моја!“

Наумила сам, да у овој радњи изнесем једно и друго. Ваља да знамо, шта имамо.

Међу наше народно благо, које злата вреди, припадају уз обичне везове у првом реду чипке, златовези и разни умјетнички радови, који су кадри, да увнесу и краљевске очи. Није ли до неба грјехота, да се ва све то благо у нас доселе ни знало нијег Није ли крајње време, да се јавимо и ми на свесветском пазару, да и ми оплеменимо свој стилг Ако не маримо, да нам туђин дође и наше благо под својим именом добро продаје.

Отресимо стари нехат, отворимо очи, нека и у томе смислу већ једаред „на Балкану вора вори...“

ж 5115

Има лепа народна легенда, која износи вредност народних вевова и чипака. Беше Један диван крај, а у том крају гонио јунак у мрком војничком оделу неке црне ноћи бељца коња преко поља и ливада, све до обале морске. Госпини конци (Аеђетвопитег) и вилино предиво ле-

%) Опажа се, да бечке везиље у најновије доба радо примјењују наше народне везове и орнаменте за накит модерних женских хаљина и рубља. Често дакако чине то под туђим називима 4 ја „Опепванвеће Кипеј“ и т, д. Већ се и дична гђа Савка Суботићка тужила у своме раду: „Народне тканине и рукотворине“, на исту појаву.

те враком. Џадајући на штит јунаков, тако се кров њихове шаролике орнаменте црни онај мрки оклоп на јунаку. Гледа јунак и гледа, како су те нити уметнички везене и расплитане, па му буде драго око срца. Внаде он, да је тај вез и чипка дар од беле виле и да ће онај јунак бити сретан у боју, који такав вез пз вилиних руку путем добије.

А Браљевић. Марко 2 Зар није и он напао горску вилу, која чаробно ткиво и плетиво јунаку меће у име завоја на раме или га баца у зрак „у јесени, кад се гора жути и зелени. Ко не зна ону њежну нашу причу „Вилино предиво“ 7)

„Њепота веза и чипака чудо је љепо-

Само вилини прстићи могу овако да овладају сировом грађом и неугледни конац претворити у онаква чудеса красоте, као што ву н. пр. наши расплети, па чипке и кере.

Прва чипка је никла из душе Словенкиње. У њој је изражено таман оно нешто идејално, магловито, сањарско, мистично, оно нешто серафички-дјевичанско, што је значајна особина словенске жене. Грађа је у чипке сасвим једноставна, али је облик посве превладао грађу, а то је — како је познато — највиши захтјев у раду умјетности.

јетимо се дивних дубровачких чипака, па ческих, словачких, те закопанских у Пољака, те наших домаћих из Хрватске, Адрије п Истре. ;

данас уметност чипкарења понајвише успева у словенским земљама Аустрије.' Но не раде је беле виле, него обично сиромашне раднице на хиљаде и хиљаде. Батићи скачу кроз марљиве прсте зими у загушљивој сиротињској коморици, а љети на прагу куће, гдје их у дугим низовима можеш видети на пр. у Рудогорју, или у биједним селима Пе и словачких крајева.

Тупи покој на лицу убоге чипкарице свуда је једнак. Овуда тајанствени окрети батића и конца, — који се вјешто плете и везе између башлија прибоденим у јастук, изводе китицу по китицу тих дивних кончаних пјесмотвора. Мисле ли

#) Види: Ман дођгојуог. Загреб, 1904.