Женски свет

Бр. 4. оне, те убоге чипкарице на то, која ће се богата сретница окитити тим дјелом њихових мршавих руку 2 Знају ли, да ће многи занстени поклик поздравити тај "труд њихових тужних дана у белом светуг

Борба за свакидањи хлеб не да пм да дођу до ведрих мисли. Оне знају само ва то, да су чипке машином рађене (Мазећитврилеп) много својом јефтиноћом пашкодиле домаћој чипкарској индустрпји њиховој.

У најновије доба чини се у нашој Аустрији много са стране државе и разних друштава ва подизање чипкарења, ма из кога оно краја било. Има већ двадесет пи пет година, како је у Бечу отворен „ЛепфгајврилепКига (средишњи курс ва чипкарење). Ту се уче равне технике тога рада. Из свих крајева, гдје се на-

ЖЕНСКИ СВЕТ 15:

род чипкарењем бави (па и из наших) долазе дјевојке у Беч на техничко-дидактично образовање.

Дух у томе заводу био је испрва по жељи дворскога саветника Шторка: највише се павило на помну, солидну параду, на класички лепе примерке, а комерцијална страна пије се у први мах толико узимала у обзир. Тако изграђене чипке изискивале су много времена и труда, бијаху скупе, чврсте, тешке, али и трајне. У најновије доба узела се је такођер у обвир п иноземска конкуренција. Г'леда се више и на то, да се израђују и лагане, паучљиве чипке, мирисни, провидни Ја „топ“ као у француских производа. Те су чипке попут њежних, пахуљавих ткпва, које својом грациовном милином освајају очи и срца.

о е->—————

Славуј и цветак...

У једном врту цветном, Бокор је ружа био, И на њем' славуј вазда, Своје је песме вио.

Крај њега неопажен, Цветак је мален цвгао, Чежњом, љубављу силном,

Славуја к себи звао. »

Ал' славуј не чу гласе,

= Беху му одвећ груби, Он само ружи пева

И њену румен љуби.

И цветак залуд тежи И моли песму коју,

У чежњи овој светој Испушта душу своју.

А славуј не престаје, Још ружи песме вије И пева све то лепше, Заносно, чаробније.

И не зна да је цветак Проклео песму ову,

Што славуј ружи пева,

А коју — »љубав« — зову.

Па, тако врло често,

У свету нашем бива,

= Велике срећа грли,

А мале — смрт целива. —-

Бос. Крупа на св. Саву.

% » »

Тешко ми је, уморна ми душа, Болом цвили, горком сузом плаче, Тешко ми је, јад ме црни тишти Сваким даном силније и јаче.

Тешко ми је и, куд год се кренем, Груну сузе из очију мутни;, Тешко ми је, а не знам због чега,

(, часови црни и злослутни! Циртгт.

ове

Анђелија Ђонлићева,

срп. нар. учитељица.

%

Требала би да сам пуна среће, Пуна среће радости и нада, Али болом моја душа страда, Срце моје препуно је јада.

Докле ли ће место љупка сунца Дан облачан да се вечно буди! Докле ли ће, о, докле ће само Туга младе да ми мори груди! Светлана Пијетрова.