Женски свет

Бр. 4.

ЖЕНСКИ СВЕТ

81.

Анегдоте из живота.

М. 1. Буњип. Р 6 « А: . . еч „буњип значи у Аустралији то исто, што реч „хембег, (енгл. ћшиђиг) у северној Америци. Та реч означава особито велику превару. На целом свету употребљава се реч „хемС . бег , — само не у Аустралији, где место те . “ . речи имају другу: „буњиш , из језика дивљих урођеника. У прво време означавала је та реч неку животињу што живи у бари, читаво чудовиште:

пола коњ, пола алигатор, које — по урођеничком веровању — живи у језерима и барама.

Излази само ноћу, а дању лежи сакривено у дубоком муљу, вребајући на лов или спавајући, — каткад се може чути, како грозно хрче... Тешко оном, ко би хтео прећи преко баре или купати се у њој, па да га види то чудовиште! У трен ока био би такав несретник раскидан и прогутан,

1847. год. налазио се пуковник Карло Менди званичним послом у Аустралији, па пропутова целу земљу. Једаред — бивши северно од Сиднија, близу Порт Макарија — нађе се код неког језера, дугог једва три, а широког две енглеске миље, обраслог трском пи шашем. Дан беше врућ; Менди се хтеде окупати, али га од тог озбиљно одговараше неки старији човек, што је у близпни имао колебу. У језеру — вели станује буњип, кога он додуше није видео, али зна извесно, пошто је чуо његову рпку. Мало језеро изгледаше прилично сумњиво, а пуковник (како описује у својој запимљивој књизи „Путовање по Аустралији) мишљаше, да је у таквим околностима паметније — одрећи се пријатног купања. Помисао на бајовито чудовиште није му баш била пријатна. Најпосле —- можда заиста има каквих животиња, непознатих господи од науке2 ! Зар би ко пре наласка Нове Холандије могао елутити о чудним кенгурама и још чуднијим кљулашима 2! Да се многе такве врсте нису нашле и уловиле, извесно ме би нико веровао у празно приповедање, — (баш као што се не верује, да има некаква буњипа.

Набрзо затим узрујаше се аустралијски научењаци. У једном муљевитом језеру реке Нерембиџе нађоше једну још: добро очувану главу са кожом и длаком, главу — како рекоше једнога, буњипа, а то би могло уверити науче-

њаке, да та животиња постоји. Важни проналазак послаше брже боље у Сидни. — После свестраног разгледања уверише се, да је глава додуше нешто мало неправилна, али свакојако од правог коња, а не алигатореког, т. ј. буњипа. Од то доба су неверовани и сумњичави научењаци још мање веровали у буњипа, а пошто се касније ни костур тога чудовишта, задобила је реч „буњип“ значење „хембега“ и тако доспела у енглеско-ау-

ниј е никада нашла ни лешина

стралијски речник.

9. Човечност на престолу.

Описујући спољашњоет покојног талијанског краља Хумберта, особита је она озбиљност, која је била готово увек на његовом лицу. „Па да добије и Трет и Трентино“, — рекоше за њ он би у том тренутку тако исто жалостиво гледао, као увек . Али по лицу закључивати на карактер, — не би ваљало. Са тим суморним, мрачним изразом лица — спадао је он међу најплеменитије и најосетљивије људе. Кад је 19. новембра 1878. Шасананте покушао, да га убије, па један војник из пратње измахнуо сабљом на — већ разоружаног — злочинца, повиче краљ: „Зар се не стидите дићи руку на разоружана човека 2! Кад је већ била изречена емртна, пресуда, и неки на краља, да пресуду потпише, — рече овај: „Што се мене тиче, не ће се никад човечја крв пролити на губилишту!“ и поклони осуђеноме живот.

Касније, путујући са својом супругом кроз Сицилију, сети се несретника и запшта начелника у, Салвији: „Зар није овде рођен Пасананте 2

„Јесте“, одговори поплашени човек, „али ми се стидимо његових дела, а његову матер свако

чланови кабинета наваљивали

26 избегава, 2 „То је велика неправда , рече краљ, „већ је то грозно за њу, што јој је син за увек Ч отргнут . Дознавши, да се јадна удовица бори глађу и болешћу, нареди краљ, да јој се, докле год буде жива, од његова приватног имања годишње исплаћује по пет стотина франака,

3. Грофица на стражи.

Гроф д' Еспан, био је родом из Француске, елужио је у Шпањолекој, где је под краљем