Женски свет

80.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4.

Онима, који зазиру од „Несретне љубави“

у прошлом броју овога цењенога листа.

Сијну сунце добре воље, Добре ћуди...

На утеху осталима.

Нађе ли се добре ћуди, Има каде

Састали се — куд ћеш бољег — Шосред среће па загуди

Добри људи.

Добри људи: врело песме —

Ту се гнезди; Међ зликовце песма не сме Да одјезди.

У добра је срце врело, Кад се нада;

У њега је ведро чело, И кад страда.

Зато песма њему хрли, Кад се смеје;

И кад пати, њега грли, Да га згреје.

Не плаши је облак љути Црне злобе,

Ни кад му се дух помути Од тегобе.

Ах, та добрих кад нестане —

Без тог стана И песма ће да престане Оног дана!

Ал ту она гнездо свије, Па ту влада,

Па ту плаче, ту се смије, Ту се нада.

Туђе јаде.

Или јаде умишљене Младит лета,

Та и куд би да их дене Овог света

Кад је добри неће чути И не маре, | Код злобних ће уздахнути Понеаре.

Зато, ако сузне очи Видиш туда,

Јадна злобо, још не скочи: „Е, гле, чуда !“

Добра јади не морају Баш да тламе,

Добар уме и у рају Да затламе.

Та добрима баш су дика Сјајне сузе,

А од клетих пакосника Бог их узе.

Знаш, пакосник зашто има Злобне очи 2

Да на добро може њима „Куч да тпочи.

Ах, како су ниски људи! Има Адам, па је Ева —

Нискост тражи и у груди, Доброћудно која пева;

А нискост се там' одмара, Где се подло подговора.

У Новом балу на Тодорову Суботу 1905.

Свака је од мојих жеља бистра као суза И као ти чедна.

ЊЊ о ј.

Ал' прва на списку и највећа

Само је једна.

Београд.

Ко невине по крстима,

Тога треба по прстима.

А та жуч ти, она ниче, Она веје,

Где је нико, пакосниче, И те ебје:

Ал и отров каткад служи Ради лека,

И њега нам каткад пружи Апотека.

Гле, сад песму ову злоба Та нам дала Познасмо је од тог доба...

Баш јој хвала!

Ал пре него песма стане На свом крају,

Још нешто ће да им шане —

Нека знају!

Знате л', јадни, она мила Божја чеда, .

Што ка цвећу шире крила> Купе меда.

Ал жаока с друге стране

| У њих вирне,

Од душмана да се бране, Кад их дирне.

Стог ће пакост немилице Да јаукне —

Биће касно... црно лице Кад јој букне!

А та је, кад би ти само хтела, Да вечно будем уза те

Као твоја мала Фидела. Ал. М. Ник.