Женски свет

100. ЖЕНСКИ СВЕТ Брснб.

О Крашованима

Говорио о ускршњем покладном селу у „Српској Читаоници“ у Новом Саду 1905. Ј. Ж. (Свршетак)

А откуда име „Крашовани“ томе одељку народа нашегар Ни то се тачно још не зна. Несумњиво је само да га они нису донели са собом, него га нашли у новој домовини. 'Ту се њихово главно место п данас зове Крашово, посред њихова насеља тече поток Караш, а по њему се по угарским историцима и цела жупанија звала крашовска, која је сад саставни део крашовско-северинске жупаније, у којој Жрашовани живе у већој маси. Име града Ерашо забележено је у споменицима још 1247. године, а у једнога писца налави се забележено да је Св. (Стеван, краљ угарски, наредио чанадском владици (ов. Гелерту, да пресели неке калуђерице из Чанада у „Ктаввбу4т“' Тако би град „Кгавеб“ досевзао чак у време "васнивања угарске краљевине, када наши Крашовани никако не могаху бити његови становници. Развалине тога старога града и данас се виде у близини села Кралшова.

По мојима истраживањима дало би се дакле извести: да су Крашовани као римокатолици — али не под именом „Крашовани“ — под притиском турске навале дошли у Угарску као у једноверну земљу, ту се настанили у околини старога Крашова, које је испрва била бугарска насеобина. Временом се старо становништво пепред Турака разбегло на северпу брда, као што то и ови наши католици по предању им беху учинили, али се они после вратише п подигоше под старим именом на новом месту у близини старога ново — село Крашово. По њему се навиваху пспрва само као мештани „Крашовани“, па како су се по језику и обичајима разликовали од остале околине, остаде то име да им п ту одлику обележи. Тако им пређе у свест да су они као Крашовани засебап народ, који говори засебним јевиком „крашованским“. Тако су то пме разнели после са собом и остали њихови сродници, који се раселише из Крашова. На тај начин је по свој при-

лици припало нашим Крашованима то име, али га званична статистика није усвојила, него их зове Хрватима. Да они пак нису Хрвати у ужем смислу, најбоље показује њихов говор и обичаји им, од чега ћу најглавније ниже навести.

Ја наше Крашоване познајем и из личнога опћења са њима. Служећи као војник у 7. вршачкој домобранској регементи имао сам прилике да многе од њих у војсци познам. То ми је, могу рећи, једина корист па војничког доба, коју сам ја искупио са ваљда две најбоље године свога живота. Од првога састанка, са њима било ми је јасно да говоре српским језиком. Путујући са својим пуком о вежбама по тамишкој и крашовско-северинској жупанији пролазио сам и кроз така места, где Кратшовани живе. Видео сам их у Клоподији, Радна- Липи, Кбпо=опад-у (сад Ка "АуКестуе), где сам — нека ми опрости поштовани лепи пол — видео међу њима п најлешпу девојку, што је сретох у свом веку, даље их сретох још пре тога и у Камадо и (сад Кагојућајуа).

По досадашњим резултатима исграживања Крашовани живе у крашовскосеверинској жупанији у решичком срезу

већој маси и то селима: Ерашову (преко 8000), Јабалчи (око 500), Нермету (до 700), Лупаку (до 900), Равнику (до 100), Воднику (до 500) п Клокотићу (до 1200), а пма их још и у селу Отвасу у близини Радна-Липе.

Али од тих места Јабалча им се готово цела порумунила, а у Камааоми по искаву једнога понемченога припадника им — беше их преко пола села, по „јећћ ћађеп вте ктећ «ећоп петеден“ – („сад су се већ оплеменили“ — т.ј. понемчили се) похвали ми се он својим новим матерњим језиком. И не би се могло одредити, који процес захваћа више маха: румуне се лакше због сличнијег начина живота, а немчење опет олакшава им иста вера.

А да су они наше горе лист дока-