Женски свет

__Бр. 5.

ЖЕНСКИ СВЕТ 101.

вано је већи у науци на основу језика им, јер пако им је говор измешан и страним речима и стоји под утицајем икавске струје путем школских и црквених књига, ипак се види јасно да му је основа, екавски изговор, као и наш, са старим нагласком, а екавци су свуда и данас само православни, те ву п Крашовани пореклом Срби, а то показују и обичаји њихови. Добротом крапповског учитеља г. Матије Влашића, који је испрва и сам мислио да су његови земљаци Бугари, добавио сам описе више њихових обичаја. Из њих се види да се у Ерашована као успомена, на православно пм доба очувала још п дан данас слава крспога имепа, а наши кажу: где је слава, (5 је Србин, а има у њих и пастирских обичаја, који се одржавају само па православни ЂЊурђев-дан. Но ја нисам рад да умарам поштоване „лушалице, те ћу од тих обичаја одабрати оно, што држим да ће их највише запнимати. Отићи ћемо у кранованске сватове. Том приликом Ку пустити и њих да говоре и уверен сам да ћете их разумети. Као п код нашег народа већином, девојку бирају момку родитељи (рака. п пепа). У „ртобаји“ носе „Карћти, (дар). Кад дођу девојачкој кући, после околишног разговора овако прелаве на ствар: „Хпаће, Мо зто Аоз2 „Кад пи Калеге, хпатао.“ “Тако почиње „туш“ равговор. „зе Фитушипо, Како Јато Ти Чеси.“ Кад испрове девојку „розје ве при Код ооврофпа рора. Опда 1 чКка (пауевћ) соврофи пи секуп. | Навести их трипута овако: „Иеш ве робоуат тотак Х. К,, за КМ. М-ов, папа робоуапи Оеуојка ХМ. ХМ. Мауеббац ве 1. 2. 8. рић.“ Кад се у цркви венчају, иду кући п ту „ртахе зуафђи.“ Свадба траје 2, 8 п 5 дана. Први дан је код младе до „пилоте“, после код старог свата, па код младожење. Прве ноћи се не спава, а од зоре те ноћи спавају до ручка код старога свата. Учеснике у сватовима овако они зову: „Ккши, Кита, ват зуаб, збата 5у аја, уа Феуета (] (један момачки, један девојачки), розуаш собсе. (а може доћи свако, ко донесе „саз“ и „ах“, којп предајући рекне: „Чагијеп пада“), даље „са“ (који нови „ејео“ п

„пауебба, рпкалуа баве — у наших овде „кравај“), затим „Кок“ (кувар) и „Јабац“ — свирачи у вијолине.

Кралпован, као пи наш свет, сматра своју снаху за боље чељаде, које не треба, плаћати. Младој невести сви у кући ваповедају и она их мора слушати. Боме и нема баш славан живот млада —- особито, где је пуна кућа душа.

Када су се родитељи дакле одлучили да ожене вина, разгледају по удавачама, и кад им се која допадне, пошаљу суседа пили ког рођака, да докучи, би ли је ва њихова сина дали. Ако добију „повољан одговор, оде МИА па тазооуот“ п после уговора на 4 војку. „ерашовани ИЦ атррее таи тапи“ иду у провидбу, ретко кад увече. Народ овај зими рано леже, али већ после поноћи у 1, 2 сахата устају — нарочито жене и велике девојке, те преду, ткају и везу. Те радове већином у зимске ноћи и обављају.

На провидбу иде младожења, отац му и мати п два-три рођака са чутуром замедљане ракије (81 Ка Жака гајдја), која се носи скривена и незапушена. Када просци стигну кући девојачкој, младожењин отац, мати и родови уђу у собу, а младожења заостане у кујни, те и девојка оде к њему. У соби просиоци не кажу одма, чега ради су дошли, него збијају талу, околише и тек завијено напомињу н. пр. чули су они да у неких има красних јабука на продај, они су купци, дошли су да их купе по коју било цену, они ће платити. Девојачки отац ће одговорити да у њих нема таке робе. Напослетку се искаже јасно намера, али девојачки родитељи и онда забашурују ствар, јер кад би одма одговорили, изгледало би да су једва дочекали просце, а то би било срамота за девојку.

Док се старији тако у соби баве, младенци седе напољу код ватре и разговарају се — о чему, то сам Бог зна и

„ојаупје“, што гори и слуша их.

Када девојачки родитељи даду повољан одговор, онда довову и младенце унутра. Најпре девојачки отац вапита

У ЈЕНЕ ада удати се за момка. Де-