Женски свет

102. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 5. војка на то одговори: „АКц тата 1 пепа те недеље умеси свекрва погачу — још ћове, опдак 1 ја ћоби.“ То исто чине и пре подне „док пе угпе дап“ — коју ће с момком. Сада изваде просци сакривену сутра — у Четвртак — са венцем не-

чутуру, понуде девојачке родитеље или измешају ракију са домаћиновом и сви се часте, што су сретно свршили посао; хвале Бога, што је родитељима подарио милост да тај дан дочекају и пију за срећу младенцима.

Тада се даје „Карћта“. То овако бива: Просци — осим младожење — баце новац на земљу — богати златан и сребрни, а сиромашни „Мел“; али „аб поуас“ (4 вл. и 1 о) мора бити у „Караг. „Зад пада ке ођтека (обрће) па поус: ха зисата (ва сунцем) па Фезпи капи, Као випсе Фа ке пјејап и зато 7а пјот ођтека“. 'Тако се обрне трипута. „зад Чеука рођете поуа, аб гака хауџепи и лпагати, 1 тефе а разики (павухо, недра) поус!. Опдак годнеј деуке пјој уеје: се (нека) пе ђете поус! песо тишха. Розћ оуо пада сећуа хуеКти 1 амејамић 1 кула Кој зи до да ртове сикпе (пољуби) гики хаћуаћ.“

Сад је девојка већ шада, а просиоци и домаћи од тад се зову „рејавеђ.“

То би била просидба у Крашована.

Готово увек истога дана, кад се деси просидба, оду младенци са очевима и сведоцима свештенику, да се упишу ради навештавања,

После два-три дана по просидби само у добар дан: Недељу, Понедељак, Среду пи Петак — оде свекрва ко млади

„Фа Ктоје Фатоуе.“ Младина мати изнесе читаву „бођи“ платна, које је сама откала, и скроје куму кошуљу — о њему кажу. Крашовани: „Розје Вора реуо, је

Киш“ — старом свату се скроји „згап“ две поле за кошуљу — свекру, свекрви, деди, мајци ит. ~ свима по кошуљу.

Свекрва даде својој снаси 2—8 фор. да купи конаца и „гупе“ (вунице) ва вез. Од тад млада увелико ради, да посвршава дарове до свадбе, јер и код Крашована је млада дужна да дарива сву родбину младожењину.

Свадба обично 6) зива у Недељу, а у Суботу пре ње иду младенци свештенику на хришћанску поуку. Још у Среду пак

вестинским однети млади. Тада иде с њоме још која рођака н. пр. кћи јој, а осим венца и погаче носе још „Јораки“ (суву лопатицу меса), суву „Ккођавса“, „табајт (оплетен колач, који млада о свадби носи на руци), „плапа оотомћ, Јак, рартки, ој“ пи „јађика џ ралики“ ва младу, а на погачи још три струка шимшира, „Тојопја“ и двоструку воштаницу. Те ствари понесе свекрва и „трелик“-у, који не сме битп свеван него „ојапи таћуасепо“, а с њиме заједно у свакој руци по незапушену чутуру медљанице. Када свекрва пође из куће, пукну из пушке иу исти мах крене се и девер ка куму са „астјот“ — чутуром и колачем, да га позове да у недељу венча младенце.

Свекрву родитељи девојачки са великом „парадијом“ дочекају. Ту је пуцња-

ве п свирке довољане. Оно, што је са собом

донела, метне на сто; што није скувано („уатепо“ ), изда да се скува, а остало покрије и остави. Кад се то збило, доведу једног дечка од 5—-7 година, који добије у руку врбов прутић, те њиме извади венац из трпезника и стави га млади на главу. Врбов прут се увима тога ради, да невести све иде од рукеин расте као врба. Тада наките невесту као о свадби, на главу јој метну у „вађи“ — нанизан новац за украс главе — п цвећа и посаде је између свекрве и рођаке јој. За то време је зготовљен и ручак. Тада свекрва изнесе погачу, на којој је у среди направљена ружа. Та ружа мора да се покрије новцем, који се дарује невести, а кад се свекрва после части креће кући, онда опет младина мати пзноси дарове за њу. „Дарови су: „Фуе Ктре (мараме повезаче) ђеје, Чуоје Катлсе (тканице, појаси), Чуоја ођјаја (два пара обојака) —- згрза (црвени) : ђеја“. Те дарове метну гошћама на рамена и са великом свечаношћу их испрате до краја улице.

Има где тај поход и друкчије бива. Кад се испрати „Јастја“ куму, старији са младожењом заједно иду млади. Ту „Чеге

|