Женски свет

130. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 6.

ове задруге и привредну страну народа, која ће тек у будућности бити од неоцењиве вредности по наше Српство, ако се само упути добром стазом и ако наше Српкиње истом љубављу и једнаким маром буду делале на том пољу, 0 чему ми не сумњамо.

Из тога се види, да је ова задруга само са та два чина велику услугу учинила народу своме и знатно проширила и оживила покрет наших Српкиња не само за хумане и просветне интересе, него ево прелази и на треће, привредно земљиште, да та обради у општу корист; а чега се женекиње прихвате, то је позната ствар, не попуштају тако лако и оне га увек и практично и добро изведу.

Као нам је, што нисмо могли да изведемо и ону трећу епасоносну ствар, коју емо били пригрлили, т. ј. да склопимо сестрински савез Свих овостраних Добротворних Задруга наших, јер би тим путем много лакше извели још коју установу на ошште добро народа нашег; ал што ми нисмо могли, можда ће моћи наше млађе друге или наше млађе чланице и ми им то остављављамо у аманет.

Нисам споменуо, да је наша задруга поред свих својих новчаних издатака за напред поменуте сврхе редовно испомагала новчано еве оне хумане и просветне заводе у народу и држави, који су били упућени на пародне прилоге. Тако је наша задруга постала редован члан месног ватрогасног друштва, филијала друштва «Црвеног Крста» у месту, грађанског стрељачког друштва овде, члан потпомагач српског учит. конвикта и српског народног позоришта; члан оенивач друштва «Доброг Срца» у Будимпешти, прилагач просветног друштва ев. Мајке Анђелије у Бпешти, Кола Српеких Сестара у Београду и српског Девојачког Интерната у Загребу.

Све су то чини, који оправдавају установу оваких дадруга и који изазивају свакот родољуба, да се поклони пред оваким чињеницама.

Велики немачки песник, Шилер, чија се 100 годишња успомена од смрти му, баш ових дана прославила у целом немачком свету, изрекао је још тада за женскиње ове значајне речи: «Поштујте жене! јер оне плету и уткивају небеске руже у земаљски живот, плету срећну везу љубави, и, под скромним велом милине, лепом руком будно хране вечни огањ лепих осећаја.» Држим, да би и ми, после оваких дела наших Српкиња, које се ухватиле у коло љубави према ближњем свом, могли те исте речи применити на наше Српкиње и у

знак поштовања, ја им у име евих мушкараца довикујем: живеле!

Ја сам, ето, многоштовани зборе, дошао на ламак прегледног раематрања о 25-тодишњем раду наше Добротворне Задруге Српкиња, општрније ће бити то изложено у «Споменици», коју је намерно издати наше друштво у току ове године, а сад ми остаје да се у име задруге топло захвалим свима онима, који нам ма у чем учинише услугу или пружише какву потпору. Нека буду уверепи, да су својом услугом и прилогом потпомогли свога ближњега, за кога пам је и Бог рекао: љуби ближњег свог као самог себе. Уједно се захваљујем нашем високом заштитнику Њ. ВР. г. епискепу Митрофану на одликовању са својом посетом, захваљујем се заступнику пол. власти високоблагородном г. заменику градоначелника г. Влад. пл. Стратимировићу, и свој осталој присутној Господи, а нарочито изасланицима наших сестринских 3адруга, „Кепеких Друштва из Београда, нашим сестрама и заступшицима из Беле Цркве, које су из таке даљине дошле; Српкињама Бечејкињама и оним из Ст, Футога, Ст. Пазове, Карловаца, демуна, Беча, па ако их има и е других страна, и молим их, да приме уверење, да су нас веома обрадовале својим присуством, за то нека приме нашу захвалу и нека однесу својим другама наше искрене сестринске поздраве. Још једном, хвала свима и живели!

После овог говора успне се на говорничко место гђа Марија Ћ. Поповића, изасланица белоцркванске задруге, и у бираним речма поздрави у име свих овостраних добротворних задруга, а нарочито у име своје задруге, слављеницу Добротворну Задругу Српкиња Новосаткиња, на њеном лепом и племенитом раду. Радује се, што види у овако лепом броју искупљене сестре своје из разних крајева и тако велик број остале одабране публике, који су дошли, да деле радост са својим сестрама Новосаткињама. Хвали узвишен и велик рад ове задруге на хуманом и просветном пољу и храбри сестре Новосаткиње, да истрају на том путу доброчинства и да и даље служе осталим овостраним задругама за вође и примерне раденице на народној њиви.

Овај је говор учинио тако лепи

и