Женски свет

Бр. 6.

смо сматрали, да нам је дужност, да и на тој етрани испомогнемо народ са добрим и ваљаним учитељичким снагама, а уједно, да осигурамо опстанак нашим сиромашнијим породицама, из којих се понајвише одавале кћери том светом позиву и ми смо, по слову наших правила, редовно, еваке године, по 3 и 4 ученице са српеке више девојачке школе, одашнљали на ту струку, те смо тако дали народу 68 добрих учитељеких снага и 2 забавиље, које су уз свој позив још толики број српских породица очувале и евојом заслугом испомагале. Поред тога, ми смо, као друштво, извели на пут и пружили сигурне зараде једном сирочету учитељском, који је данас у пекој бечкој трговини управник послова; сместили емо двоје сирочади под своје, изучили смо двоје глувонемих товору, 25 кројачица раделица добиле еу нашом помоћу зараде и самостална живота; 3 питомице из трговачке струке и 4 питомице за вешту песму и музику добиле су нашом помоћу самостално уживљење; једну смо питомицу испомагали те је довршила лечничку струку. Тако смо припомогли, да се на овај начин 88 српеких породица очувају на путу морала и поштене зараде са трошком од 85600 круна.

Кад је државна управа 1891. г. прогласила за обвезно подизање забавишта и похађање истих, претила је опасност, да ће нам се тим путем народни подмладак отуђити од свога матерњег језика и своје свете вере, задруга је онда свим силама и евим жртвама прионула, да у свом кругу подигне српеку и православну таку школицу те да сачува онај гибак подмладак од те претеће опасности, и наша је задруга већ 1894. год. имала у својој средини таку школицу, која и данас врши своју мисију. Но та нас школица стаје до сад преко 27 хиљада круна. Признајемо, да би тешко могла задруга толики терет сновити, а да и друге своје цели и потребе не напусти и не занемари, да нам није у том прискочила у помоћ наша дарежљива ерп. правосл. цркве. општина, зато нека јој је пи овде хвала!

Ови трошкови око оснивања и издржавања ове школице сметали су много, што ова задруга није могла да изведе и другу своју замисао, да подигне у својој средини раделичку и домаћијску школу за наш женски нараштај, за коју се спрема већ од 1887. год. и коју мисао није напустила, само одложила.

Кад је оно 1885. букнуо међу Србијом и БуГарском несретни братоубилачки рат, наша је за-

ЖЕНСКИ СВЕТ

129. друга развила највећу делатност, да ублажи муке рањеника српеких и да олакша терете сирочадима изгинулих бораца. И у то име купила је у месту и околини новац, понуде и приборе за рањенике и одела за сирочад, и хвала дарежљивој руци нашег народа, прикупила је наша задруга за ту цел у месту и околини на 9000 круна у новцу ин пуних 28 сандука прибора, понуда и одела, која су представљала вредност од 10.000 круна. Све су те ствари отправљене које ћенском Друштву, које «Црвеном Крсту» у Београд, ва чега су и примили еви тадашњи часници наши највиша признања од српског Краља и одликовања од друштва «Црвеног Креста». А прилагали смо и нашим ев. манастирима и прквама, кад год се тражило, и издали смо до сад око 2000 кр. на ту еврху. Осећали смо још од зачетка наше друштвене установе, да би нам био потребан ближи међусобни додир оваких друштава за већа подузећа на народном послу, те емо за то радо и пристали, на жељу г. Стевана В. Поповића, да се 1884. г. приреди овде она значајна изложба рукотворина Српкиња. И то нам је добро и срећно испало за руком, а за то имамо много да захвазимо нашим донде постојећим Добротворним Задругама у В. Кикинди, Срп. Бечеју, Суботици, Сегедину, Митровици и приређивачким женским одборима у В. Бечкереку, Панчеву, Сомбору, Карловцима, демуну, Белој Цркви, Вршцу, Гор. Карловцу, Осеку, Вуковару, Броду. Сарајеву и Мостару, који су припомогли, да је та изложба оставила најлешше успомене у нашем народу и знатно подигла углед имену нашем и нашим лепим и вештим женским рукотворинама. Та изложба није само проширила глас нашим Српкињама у страном свету, него је и отворила пута заради и многој српској породици пружила изворе сталне заслуге. Поред тога она је вршила и једну културну мисију, јер је приближила и сељубила дотадање овостране сестринске задруге и окуражила мниоте Српкиње, да п оне у своме кругу оснивају таке задруге, јер повле те изложбе поникоше одмах друге године пет нових Добротворних Задруга међу овостраним Српкињама; а кад је за тим 18586 г, ова задруга покренула и заједнички лист «ћенеки Свет» онда су оваке задруге све више ницале, јер их је и овај орган на то покретао и слободно и тако смо по доспели, да бројимо данас у овостраном Српетву до 50 оваких задруга, 8 у Босни и Херцеговини и 2 у Америци, које знатно подстичу културни покрет у свим крајевима нашег раштрканог народа, а у најновије доба прихватиле су