Женски свет

128. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 6.

се још повисило са 5 чланова више, но што је у почетној години било. Прве смо године имали 198 чланица, а данас имамо 208 чланице. Та светла појава, што се тако обилно указује са женске стране на путу добра код нашег млађег женског нараштаја, пуни нам груди попосом и даје и нама старијима снаге и полета, да још истрајемо на започетом путу доброчинства.

Ми смо понајвише за то и застали мало на овој четвртетолетној граници, не, да се похвалимо, него да се захвалимо онима, који нам пружаху и који нам и данас пружају руку и испомажу, да вршимо богоугодна дела у своје и њихово име, јер ми стојимо на том становишту, да није човек на свету само. себе ради, пего и својих ближњих ради, па што човек учини једном од малих, учинио је мени, рекао је Господ наш Исус Христос; а уверени смо, да се удруженом снагом може много више добра чинити, него, што је то у стању да учини појединац. То је и разлог, што се данас на све стране стварају удружења, јер она данас дижу људе и народе.

Наше је удружење већ по евојим правилима намењено служби наших ближњих. Ми смо посветили душе своје Богу, а срце народу и ближњем свом. Штогод смо као друштво радили, радили емо, да угодимо Богу, народу, човечанству и својој савести. У тој тежњи чинили смо све, што смо „могли, али не ни што смо хтели, јер нам често прилике нпсу допуштале, да изводимо п оно, што смо желели. дато остављамо времепа п прилике нашим последницима, нашем млађем нараштају, да продуже тамо где смо ми застали, можда ће они бити боље ереће п боље руке. А ми ћемо лх примера ради навести овде неке податке свога дедања, па нека из тог траже, којом ће стазом пробитачније п боље наставити своје даље путовање. Кад смо започели евој друштвени посао осетили емо, да је највећа потреба, да се прикупљају

дарови за добротворпе цели. Знали смо, да не

може давати онај који нема, а убеђени емо, да се од самих чланарина не могу велика дела чинити, за то смо поред чланарина редовно тражили и купили од нашег дарежљивог грађанства добровољне прилоге; поред тога смо редовно по једну, а кад и по две и три забаве приређивали у корист друштвену. Тако смо на тај начин прибрали за минулих 25 година пуних 150 хиљада круна за добротворне сврхе. У ту своту нисмо рачунали опе прилоге, што емо прикупили 1880. г. за поетра-

далу браћу Загрепчане приликом оног великог земљотреса, па ни оне прилоге за погорелце у В. Кикинди, Тур. Бечеју, Раковцу и от. Д., као ни оно што емо прикупили за поплављенике у Црпој Гори, Босни и Херцеговини, и свакогодишње забаве у корист земаљског друштва «Црвеног Крста», ишти опне млогобројне дарове, што смо прикупили и послали у помоћ српеким рањеницима иза оног несретног српско бугарског рата. Кад би све то узели у рачун достигао би наш приход своту. од близу 200 хиљада круна.

Који би то појединац био у стању, да за тако кратко доба, од 25 година, прикупи или добровољно приложи толику своту за своје ближње 2 Тешко да би се и један за то нашао. Истина, ми имамо у нашем маленом п сиромашном народу знатан број великих добротвора, што су п веће своте поклонили народу своме, ал то су већином чинили, кад су полазили с овог света на вечни пут; али ната су удружења створена, да вечно живе и да непрекидно чине добра својим ближњима, па кад је ова једна задруга била у стању да за добротворне цели прикупи тако знатну своту за једну четвртину столећа, колика ће се добра тек учинити, овим путем за 50 пи 100 година од 50 и више оваких задруга, којих већ данас бројимо у нашем народу се ове и око 30 задруга с оне стране.

Морамо исповедити, да нисмо сву ту прикупљену своту издали, и ако смо могли, јер пам правила и здрав разум налажу, да и за црње дане ваља што оставити: но за то ипак нисмо ни једног бедника отерали са свога прага; когод је потражио милости, ми емо му пружили колико смо могли и колико смо држали, да ћемо моћи ублажити прву невољу и подмирити најпрече потребе, те смо издали тако на те пролазне милостиње. 13.416 круна.

Држали смо, да ћемо помоћи народној просвети и потпомоћи народне здравствене прилике, ако заоденемо п исхранимо децу из наших ерп. основних нар. школа и забавишта и ми смо редовно сваке године заодевали по 50—80 таке школ. деце, а у три оскудне године и пехрањивали смо по 25—280 деце у зимње доба, те смо тако омогућили многој нашој дечици полазак у школу и сачували од зиме и пропасти за 25 год. до 2000 наших спротана, а са свотом од 8000 круна.

Пре 20 и више година била је у нашем народу с ове ни с оне стране Саве и Дунава велика оскудица на учитељеким снагама, особито на женским, јер су онда тек ницале женске школе, те