Женски свет
Бр. 7—8.
ЖЕНСКИ СВЕТ
157.
Над гробом !
Мојој малој Олгици, рођ. 3. новембра 1900., а умрлој 13. јуна 1905.
Пуче рака! Теби јане! И јабуко моја мала!
Живота си'у гроб пала!
Не обзиреш ко зацвили И не гледаш да-л' ко јеца... И да су те изгубили —
Из свог кола мала дјеца!
0, патнице моја мала!
О, голубе мајчин бео!
Ти си себи ново гнездо С анђелима горе сплео!
Међу твојом браћом малом — Ископа се дакле рака! Ено твога пуста места! Незрел' плоде што сагране — Ђуки, Бранку и Надици Мале сеје ето неста!
Теби поред баке твоје, Ја ћу лакше уздахнути Кад си украј мајке моје!
Невинашце моје мало,
Ах! патничка ће твоја слика
Живјет увек у средини —
Мученичког мога лика!! Драга Лончар-Трбојевић.
3
ак
Анегдоте из живота.
МЕ. 1: Маскањијев ученик.
Кад се познати компониста пре неколико година бавно у Лондону, чује он, како неки оргуљаш — управо пред његовим хотедом — евира интермецо из његове »Каваљерија рустикана«. Свирка је ишла пребрзо, а компонпста — не могући слушати, — изиђе па улицу, приђе евирачу и рече: »Ви то евпрате сувише брзо. Дајте овамо, да Вам покажем, како треба свирати.“
»Тако! А ко сте Ви 2« заппта овај. .
»Ја сам случајно компонпеста тога комада. одговори Маскањи и одевира пзненађеноме оргуљашу цели интермецо у правоме темпу.
Можете мислити Маскањијево изненађење, кад је одмах други дан видео тога оргуљаша опет пред хотелом; па његову пиструменту стајаше цедуља, па којој је било написано круптим словима: »Маскањијев учепик!«
2. Ракерчићи.
У својим »Успоменама« приповеда књижевница Текла Гумпертова овај случај: Кнегиња Радзивил пмала је два зелена папагаја, који су радо изговарали реч »ракер«“) — па су због тога били прозвани »ракерчићи«-ма, и она их је на путу свуда носила собом. Једаред — путујући кроз Шлеску са своја два епичића ручала је у некој мањој вароши. Кад је одлазила, градеки начелник је свечано пепрати. Она му захвали п -— пењући ве па кола — довикну једном слузи: »Јеву-ли у колима и ракерчићи 2“
„Дубоко се поклонивши рече брже-боље начелник: »Јест, Краљевеко Височанество, млади кнежевићи ву већ у колима,“
#) Каскег — онај, који се на другог радо истреса, издире, у намери, да изазове свађу или страх, дакле српски отприлике: изазивач. Како се види, реч »ракер« веома је подесна за т. зв. »папагајски говор«.
Прим. прев.
8. Јаков Данеферд.
За време рата између краља Фридрика Ш. данеког и краља Карла Х. шведског —- који беше примпрјем у Рескилду 1658. само прекинут, а не свршен, запао је дапски подчасник, Јаков Данеферд у шведско ропетво, те је —- заједно са још пеколико Данаца — у том примирју остављен непријатељу.
ШТведеки адмирал Врангел узе Данеферда ради његових одличних способности, к себи у елужбу, а набрзо затим предаде му у надзор неку лађу, коју је слао у Штокхолм са богатим пленом из дапеске тврђаве Кронберга.
Данеферд, огорчен, што мора тај плен лично предати непријатељу, одлучи да га отме и одведе у домовину. Лађа је била т. зв. екунер, са тридесет морнара под командом кормилара, сами ШТведи, али осим Данеферда било је на броду шеспаест заробљених Данаца, који су помагали ШТведима при веслању: Данеферд ухвати прилику, кад су еви Шведи били у доњим просторијама лађе, па наговори Данце — што му је једва пошло за руком — да опрезно затворе све могуће палазе и отворе, како би Шведи остали у затвору. Онда — сабљом у руци примораше кормилара, да броди у Копенхаген, а не у Штокхолм. Покушај је успео, и немало се зачудише у Копенхагенском пристаништу, кад видеше непријатељски брод, где се добровољно предаје дапскоме краљу.
Радост беше утолико већа, што је главни град био управо опседнут, те тако добро дођоше скунер, топови, ратни заробљеници и богат плен. Јуначко дело буде наплаћено по заслузи: Данци помагачи беху ослобођени од кметства, а Ланеферд осим официрске части доби и веће имање на острву Мејену.
4. Красан поздрав.
Енглески краљ Јаков П. омрзнути брат и наследник Карла П. путоваше једаред кров гро