Женски свет

Бр. 76: ЖЕНСКИ СВЕТ 159: »Причај ти то коме другом« — истресе ве пре него што је могло бити утаначено примирје, стражар на њега —— »ја нисам тако лаковеран.«“ утече из енглеског ропетва Анжујски војвода,

Сељак понови свој исказ, позивајући при том све свеце за сведоке, кад стражар најпосле рече: »Ако ми даш половипу онога, што ћеш добити од краља, пустићу те унутра“,

Немајући никуд камо, мораде му најпосле сељак збиља обећати и тако се једва једаред нађе пред краљем. '

— Ах, ту си, пријатељу, — ослови га краљ. — Ја сам с тобом задовољан, па ћу те за то наградити.

У петом тренутку епусти он у еељакову. руку неколико златника, али опавивши, да се овај збуњено насмешпо, запита: »Зар ниси за-

довољан 27 — Баш обратно, господару... али зар је ово све мојег — »Па наравно, јер ви ти сам и дошао“ — Али ја бих морао дати половину

стражару, што стоји на капији пред двором Вашег Велпчанества.

На краљево питање исприповеди сељак, шта му се догодило пред двором. — »Дакле мој стражар хоће се тобом да делиг Но, па добро. Остави те златнике, што еп добио, а ти ћеш му дати нешто друго. Узми овај штап п ептниш, па му новац подај, а штапом га излемај: то ти заповедам. (Само не требаш лемати из све снаге,“

Ово последње није добри краљ заповедио узалуд, јер је сељакова рука била збиља жељна оввете. Он захвали краљу, стисну штап — чвршће него би требало — и изиђе у двориште. Вратар га је већ чекао.

О4 „Хеј, је-ли био краљ дарежљив>2 – повиче, чим га је спазио. — Најдарежљивији на свету, = одговори запштани, —- ево ти твог дела. —

Вратар пружи руку, а сељак муњевитом брзином спусти на његова леђа читаву кишу удараца. Јадник поче звати у помоћ цео свет, нашто се начини читава узбуна. Сељак — већ уморен био би зло прошао, да се међу евима не створи сам краљ.

„Оставите овога човека у миру“ ницима, — „он је учинио само оно, што му је заповеђено“ Онда ве окрене к вратару: удвај пут ви, лопужо, јефтино. прошао. Ако се будеш још једаред усудио, глобити људе пред мојим двором, отераћу те без милости. “%)

Т. Верност задате речи.

После битке код Поатје-а (1856.) паде краљ Јован П. у ропство, али — на своју реч буде пуштен да испослује услове повољног примирја између свога народа и Енглеза. Међутим,

— рече вој-

#) Упор. сличну причу у нашој народној књижевности. Занимљиво би било упоредити разне традиције једну са другом, као н, пр. горњу причу (а и друге) о француском »народном« краљу — са причама о познатом Харун-ел-Рашиду. Прим. прев.

четврти син краља Јована, који је остао у Лондону као талац. Краљ Јован на то — упркос целој породици — оде у ропство натраг, веран задатој речи. У ропству је и умро, али га је захвални народ задржао у трајној успомени, јер је евој живот управљао према оној: „Истина п поштење могу увек држати везу између народа и краљева

8. Кардинал Ришлије.

Једног дана шетао се у свом врту Ришлије (1585—1642.), кад му пеки племић представи свог сестрића. Млади човек се не свиде кардиналу; ујак се томе већ надао, па за трен ока гурне свог сестрића у пајближи басен. Сви се поплалшише, да ће се млади човек удавити.

„Јесте-ли полудели2 проговори љутито кардинал, окренув се к племићу.

— Не, пречасни господине, ја знам, шта радим; без овог случаја Ви би мог сестрића заборавили, као и толике друге.

9. Племенитост Петра Великог.

Петар 1. био је већ тешко болестан, кад му се једаред прохте, да се провова на обичној барки од Петрограда до Сестербека. Некако пред вече диже се олуја и цар опази мали чамац, где долази од Кронштата, а бесни валови бацају га по оном песку. Он пошаље морнаре у помоћ, а сам остаде у барки са једним момчетом. Мало после опази он једну жену са дететом, како се бори са валовима, — тек што не потоне. Цар —- заборавивши на своју болест и живот баци се у море и избави двоје несретних од извеене емрти.

Зар овакво дело није лепше него читава гомила сјајних победа, купљених човечјом крвљу 2!

10. Грчки мудраци.

Талес је био први Грк, кога су назвали мудрацем. Једаред га запиташе, шта је на свету

најтеже, најбоље и најслађе. Он „одговори: „Најтеже је упознати сама себе, најбоље — моћи

дати добар савет, а пајслађе — постићи оно, што се дуго времена желело.

Један други мудрац био је Бијас. “Живео је у граду Шријени, који је спадао под град Тиву. Једаред су се грађани бојали непријатељске навале, па почеше купити ствари и драгоцености, да оставе град. Бијас пође такођер, али не понесе ништа; кад се други почеше томе чудити, одговори он: „Ја носим све моје добро са собом.

права ана, 1905.

С француског преводи: Уто]ена.

~ буре