Женски свет

146. ЖЕНСКИ СВЕТ

вац, машиниста и т. д.) док код женске деце, која одлаве у туђе домове за слуге и слушкиње није тај случај. Тамо остаје женско дете за сва времена или док се не уда, туђа раделица, а како нам је познато, да се данас тешко удају девојке пи из бољих кућа, а камо ли оваке туђе раделице, јер и наш мушки свет пма свог поноса, па се стиди, да узме слушкињу. Што је тај женски сталеж тако нпско пао у очима нашег народа, кривица је од самих тих раделица, које су повлачене из суседних народа Немаца, Мађара, Словака, Русина и др. п којесу већином својим моралним владањем понизили тај сталеж до најниже врсте. Истина, да у том носе много кривице и сами домови наши и страни, јер нису ту чељад довољно пазпли и чували и сад је тешко и чисто немогуће стварати у нашем народу боље мишљење о тим раделицама, па је отуда и тешко приволети родитеље, да пусте рвоју женску децу, своје најдрагоценије благо и своје најчистије идеале женског морала, да пођу на тај попижен и морално извикан пут. По нашем мишљењу одупреће се томе морални укус п народни понос по свима крајевима п ми судимо, да ће се тим врло мало успети сод нашег народа у том правцу. Поку-

шаји у Вел. Кикинди, колико смо извеш-,

тени, већ се осујетили, па ће тако бити и на другој странп. Покушавало се и овде у Новом Саду, ал се није дало ништа учинити, а добили смо извештаја и из Пакраца, који то псто тврде.

Но баш кад би се временом п постигао бољп резултат чему се и надамо и кад би се свет наш било наговором, било пуждом прп-

волео, да даје своју женску децу у службу,

настаје питање, шта ће бпта од женског морала и куда ће пас после то одвести 72 Јер данашње стање паших п осталих домова, који потребују млађе, пе можемо изменити; не можемо на једанпут ни пстиснути пз друштва све стране и морално пале млађе, а пе можемо пп сачувати нашу децу да се не мешају п не долазе у додпр са тим особљем, те је сасвим оправдана мисао, да ће већп деоп наше деце као млађи, пстпм трагом поћи у

Бр. 7—8. моралном погледу, као п већина данашње чељади. 5

Зато је у нечем основано мишљење нате Велинке, која је о том предмету говорила у прошлом броју нашег листа

Ми доносимо ниже п два мишљења наших задруга па Панчева п Сомбора о том предмету, који обричу, да ће пајвећу бригу полагати, да се бојазап Велинке отклони и ми смо уверепи да ће тако и бити, али ми држимо, да бп се овој идеји п стварп више помогло, кад би се поред рада наших добротворних задруга усвојио још један начин.

Привредник п све наше Добротворне Задруге у првој линији смерају да се тим путем изуче наша женска деца за добре домаћице, па да се кроз 2—8 годпне врате својим домовима и својпм родитељима, да наставе свој обпчан живот, али у бољем и напреднијем правцу. Ми мислимо, да бп се та цел постигла брже п боље тиколом.

Наш народ цени школу п верује у њену добру. страну; школи би оп и радо поверио своје дете, п школа би мпого пре п много боље пзвела ту мисију него поједини домови, јер домови и домаћице нису свуда ни подесни за обуку п упуту; често баш они кваре, што би требало да поправљају, а ни Добротворне Задруге, ни Привредник нпсу у стању, да завпрују у сваку кућу п да гледају, шта се збива у четир зида. Кад они дознаду, може да буде већ доцкан за ону питомицу, коју су мо верили једној или зри. породици.

Зато би наше мишљење било, да се ва ову цел дижу школе у свим нашим крајевима, школе ва домавлук и паметно п напредно кућење, где би се сиромашнија женска деца бесплатно примала и учпла п из које би после сиромашнија деца, већ као изучена и упућена, лако могла наћи заслуге и зараде у кућама, које би сами родитељи изабрали п коме бп сами они поверили. 'Така би деца, већ као одраслија п морално очврела, и сама себе чувала п тражила боља друштва, а с њима бп п домаћице лепше поступале,

јер бп уверене бпле о честитости п ва-

љаности њиховој. 'Така би школа добро

дошла п бољој клави народној, јер би се-

===, леш ла и дола о