Женски свет

164.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бре “=.

те се особа.

У Шмитсоновом, једном најприпознатијем заводу научном, у ком дела професор Гатес, доказало се па основу хемијске аналпзве из зноја шест равних особа, у каквом се душевном расположењу у том моменту налажаху, да ли су добре воље били, весели пили срдити, оветљиви или смућени.

Чланак о душевном отрову и против отрову хоћу да завршим и ако би могао још хиљадама примера навести. Надам се да моја расправа има те цељи, да човечанство ослободи од мисли, које га чине болесним и жалосним. (ве одбаците од себе, што беше у вами мржње и зависти, отворите широм врата ваше душе, те нека у душу вашу продру најсјајнији п најтоплији зраци љубави и пријатности. Мп хоћемо да смо сретни п весели, војска непобедна која осваја срца људска. Тада ћемо увидети да шум љубавних таласа личи песми пуне чиста и звучна склада, која није помућена никаквим непријатним ввуком. Окушајмо! — Бићемо сретни.

то потврдило код више него 40

Субјективно мишљење.

Професор Худсон вели, да увек заједно делају субјективни духови 6бев да улаве у нашу свест.

Душа мора непрестано утицати на тело, она мора њиме господарити, као да не постоје никакве болести на свету. Вера утиче на душу, моћ душе простире се на тело. Професор Худсон покушао је, да на тај начин протумачи и чуда, кров која је делао Ис. Христос. Али ипак губи из вида божанствено порекло Христово, те тако су његови наводи често у опреци са евангелијем.

Худсон тврди, да је утпцај душе консеквентан и логичан. Она тело усхићује пи хипнотизира, она може да пренесе мисли и обавештава о душама умрлих.

Худсонове теорије пагледају истинпте и могуће, али не могу потпуно да увере, писте се још морају потврдити, да могу за извесно делати.

Јарковац, 21. УШ. 1904.

С немачког Ђ. пл. Бота, свештеник.

ар

() ' Остај овде!

Куда блудиш душо моја Кроз ту нојцу бесконачну > Куд год кренеш свуд ћеш наћи Само нојцу, нојцу мрачну! Бихаћ, 1904.

Остај овде у тој изби И не шири даље крило, Нигда више нећеш душо Вратит оно, што је било!

Остај овде па се купај У сузама свог удеса, Јер на сретне Бог љубави

Благи покој с крила стреса. Исаије Митровић.

па Е

О земаљском рају.“)

»Данте кроз уста фФрансуазе од Ремини поред суза и уздаха каже ову меланхоличну реч:

»Меззит таквог дојоге

Сће псогдаг5! де! Тетро Тенсе

Меја пиепа ....< (»Нема већега бола до ли сећати се у несрећи срећних времена,“) Ово је, одиста, мисао изгнаника, сита дугог изгнанства, који, не надајући

се ничему од будућности, изазива по који пут слику своје младости, »лепог Сан-Ђовани«, где се крстио; некадашње Флоренције »скромне и непорочне«, ливада Арноа, мртвих пријатеља, утуљених слава и минулих пролећа. Мисао која декуражира. која може бити истинита само за усамљена, одвојена човека, у оковима са лошом судбином,

| Под насловом »Размишљања о легендама односно Земаљског Раја«, написао је Емил Жебар, делегат француске Академије Наука, овај одличан састав, којег у преводу доносимо.