Женски свет

168.

кување —- узме »Кувара« и из њега проучава оно, што се односи на теста у кисело. | муж седне до ње па смешећи се посматра паћење евоје женице...

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 7—8.

Можда ће и појести оно, што буде екувала;

али јао, ако је мали незнанко преврнуо три листа

напред... да-ли би опазио"

Са мађарског превела Т.

МА

Развејано лишће.

И“ 150 Изгубљеној.

Музика заносно бруји, на лаку игру гони

Ти као стуб лепоте, а око тебе они...

Погледе слатке делиш, смејеш се безбрижно гласно,

А сваки од њих те мери дубоко, ватрено, страсно...

И док си у том сјају пливала сва срећна тако, Ја сам у једном крају тихо, нечујно плак'о.

Не беху то сузе бола, што га ти причини мени, Плакаше понос мушки, што верова једној жени.

2 Тужан дан. »...Ево ти брата, душо, дошао да се здрави...“

Ал студна уста ћуте, у изможденој руци воштаница плави.

У златној таласавој коси глава јој почива, На модрим уснама њеним лак румен мехур плива. То беше слика њена онога кобног дана

Када се погребна песма у место »одби се бисер грана«.... У нашем дому зачу...

3: =“ _ Истог дана. Из мрког новембарског неба први снег сипа . и веје... Оштар северац грубом руком скида лишће и баца у каљаве алеје.

Ружица, каранфил, шебој под снежни покров оде све... Видиш, и цвеће твоје заједно с тобом мре! Ниш. Ал. М. Николић.

СЕЈ ЗА у

У вече од 3—10 сати одржан је заказан концерат у »Гранд Хотелу«. Још није било у Новом Саду тако лепо посећеног концерта, као овог пута; али је и концерат тако текао, да је задивио и у пуном смислу за· довољио ону отмену и многобројну публику. Свирка г. Џере Стојановића на виолини очарала је сву публику. Видело се јасно, да је вештак првог реда у тој струци и да се ми Срби имамо чим поносити. Исто је тако и Листов концерат г-ђица Зора пл. Рогулићева извела на гласовиру уз пратњу војничког оркестра тако вешто и прецизно, да је публика чисто убезекнута остала од чуђења. Није се ни надала, да ће се у једне девојке, која се само на дому, у родитељској кући изучила, наћи толике вештине и техничког са-

вршенства. У ред тих вештака потпуно _

је пристала и г-ђа капетаница Самеша.

Двадесетпетогодишња прослава.

(Свршетак.)

Већ оном својом смерном и пријатном појавом, кад је ступила на поприште, придобила је публику, а кад је почела изводити оне дивне арије из Вагнерова »Танхајзера«, Томасове »Мињоне« и косову зимску песму, својим пријатним и добро ишколованим гласом, публика је била усхићена, те је и ову као и г-ђицу Зору пл. Рогулићеву и г. Перу Стојановића френетичним поздравима изазивала, те су по трипут излазили да се прикажу публици, а г-ђа Самеша је у знак захвале отпевала и четврту песму.

После свирке и песме следовала је жива слика »Доброчинство и Захвалност«, коју је био спремио за 20 годишњу прославу ове задруге наш познати песник, г. Драгутин Илијћ, а која се није досад износила, него тек овом приликом згодно приказана у живим сликама, у којима су »Патња«