Женски свет

и сестара, што нам отуд долазе. Ви, који дођете амо, предетављате руке п уста, којима браћа наша, суграђани вашт, што на дому осташе, грле и љубе пас Орбијанце. На тој љубави братској свима Вам хвала =— гвала тан брала Стево!

Сви, којп су пам преко граппце дошли, вратиће ее, ако Бог да, дому своме здраво, да срцем врцу причају евојпма, како је лепа Србија, како је мила ерпека слобода, како је топла љубав братска; а тип, чика Стево, по вољи Божјој остаћеш за навек овде, у недрима мајке Србије. Кад ниви дочекао да живиш у слободној Великој Србијп, за коју си пдеалисао п целог века радио, а ти ћеш бар оставити утруђене кости твоје у слободној данашњој Краљевини Српској.

Но, Бог је тако рек'о, а и ти сам као да си то хтео, кад си баш у очи смрти своје амо дошао.

Са тога је, верујем, српека душа твоја блажена, јер ниси остао у туђини, ниси међу туђима. Све је ово око тебе твоје — све је српско: и црква, која те на путу за вечност молитвом Богу испраћа; и браћа, која те сада сузним очима окружују и која ће те на рукама својим носити и у вечну кућу твоју сместити; и земља, која ће те чувати, да ти вечни мир и покој не наруши неправда и злоћа људска и да више не чујеш, како туђин безобзирно вређа српско име п образ; и небо је ово твоје, које ће сунцем својим загревати и росном кишом залевати на гробу твоме миришљаво цвеће.

Овим вечним насељем покојниковим у слободној Србији, међ браћом својом, буди утешена п ти, стара душо, расцвељена друго, покојнога Стеве, пи нека буду утешени и сви Ваши на дому, деца. сродници и пријатељи ваши, како би, видећи вас све утешене, била у пуном блаженетву душа покојника, коме по хиљаду пута понављам:

Хвала ти, бралпе, на србизму твоме — твала ти и слава.

„Лака ти била српска земља ова, у рају ти души Бог дао насеље!

1 Наталија Лубена Каравелова упокојила- се у купки ческој Маријенбаду, 6. јула о. гг. Она је бпла удата за бугарског књижевника пок. „Лубена Каравелова, док се пети као бегунац бавио у Београду, а кад је Бугарска ослобођена прешла је е мужем у Бугарску у Софију, где су

ЖЕНСКИ СВЕТ

2:18:

основали штампарију и с њоме стекли преко 200 хиљада круна. Кад је остала удова, пресели се у Београд, где је ужпвала свако поштовање. Њен је дебп био за дуго време средиште ерпских повипара п књижевника. Бпла је падашне руке и чиппла је мпога добра потребпим. На самрти је учинпла расположење, да ужива прпходе њеног добра друг п ортак у радњи њеопог пок, мужа, а по емрти овог, да све њепо имање припадне на добротворпе и просветне цели ерпског народа у Србијп. Мир пепелу њену!

+ Ђорђе Петровић, угледан трговац п поведник у Иригу, члан Матице Српске, супруг председнице Добротворне Задруге Српкиња у Иригу, г-ђе Софије Петровићке, упокојио се 8. (16.) августа о. г. у 71. години живота, а сутра дан сахрањен уз опште саучешће целог грађанства иришког. Бог да му душу прости!

+ Милева Јовановић из Београда, сахрањена је 27. маја о. г., али је још за живота расположила са својим имањем на овај начин: Ж'енском Друштву: 1000 дин; Дому сиротне и напуштене деце: 1000 дин; Друштву за подизање храма св. Сави: 500 дин, Фонду сиромашних ђака универзитета: 500 дин; Друштву „Краљ Дечанеки : 500 дин.; једној сиротој удовици: 200 дин, Свој плац у Кнез Милошевој улици: Друштву ев. Саве. — Слава јој! -

+ Лепосава Авакумовићева. Неерећним случајем изгубила је свој млађани живот 16. (29.). јуда о. г. у 23. години ћерка адвоката и бившег министра. председника у Београду Јована Авакумовића. Беше образована и врло племенита душа. Вечан јој спомен!

+ Милана Радуловић, ћерка умировљеног управитеља гор. карловачке учитељске школе госп. Петра. Радуловића, испитана учитељица, упокојила се 1. (20.) јула о. г. у наручју евојих ојађених родитеља повле дуже и тешке болести у 22. години млађаног живота. Саучествујемо у тузи родитељској, а покојници нека је лака црна земља!

+ Александар Барун Јовић од Сигенберга. Наша ревносна читатељка, г-ђа Љубица Баруница „Јовић, рођ. Николић пз Ђакова, изгубила је 80. августа 0. г. свога доброг и поносног еупруга Александра. Нека прими наше саучешће, а покојнику нека даде Бог рајско насеље!

Зеле це пае. Це ар