Женски свет

200.

епископи били су по купкама, а запело би иони одали достојну пошту овом свом заслужном брату у Христу. Цркву у Србији заступао је митроносни архимандрит, Кирил, а босанеку: прота г. Димитрије „Јанковић. Опело су држали 85 свештеника п монаха са будимским епископом на челу. Било је седам говорника: архимандрит беочинеки г. Димитрије Бранковић, говорио је у име цркве и свештенства, прота п ректор богословије, г. Јован Вучковић, у пме богословпје; г. Јован Н. Томић, у име Академије српске; г. Тихомир Остојић, професор, у име Матице Српске; г. Радивој Вржовац, управитељ, у име кар“ ловачке вел. гимназије; госп. Милан А. „Јовановић, професор, у име шкоде п Матице Српоке; г. др. Станоје Станојевић, универзитетски професор, у име српеког београдског универвитета. Покојни Иларион Руварац има великих заолуга за књигу и просвету пародну, за цркву п манастире наше и за то му је п одана овако велика хвала п признање од свију сталежа п установа народних. Колико је он поштовао жепок пол, колико нежности указивао, показује најбоље опа посвета, коју је написао у спомен својој матери Јулпјани на књизи о Кнезу Лазару, која овако гласи:

Сени матере моје Јулијане.

Теби п слатком имену твоме посвећујем ову књижицу, која ме је доста муке стала, мајко моја!

Очи твоје, оне очи твоје пуне туге и бриге, којима си ме погледала п пратила док ви могла са самртие постеље твоје, те забринуте очитвоје не излазе ми из памети и оне ме прате непрестано на путу моме,

на путањама, правим и

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 9.

кривим стазама живота мога, и кад лежем и кад устајем, и кад се пашем и распасујем.

Утрудила си се и намучила си се е децом твојом; послала сп напред, опремила п испратила све три одрасле кћери твоје, сестре моје, и Кооту твога, брата мога, и речима ми не рече, јер ниси могла рећи, но ја сам разумео неми поглед твој и разумео сам говор паметних вазда тада брижних очију твојпх, јер ти си проникнула у ћудљиво п ћутљиво ерце сина твога, сазнала си га и знала, шта све може внаћи и како се с таквим срцем пролази у свету; теби ппак емем, ја другом ником не бих смео посветити и приказати књижицу оваку, као што је ова књижица, при писању које нисам имао снаге, да со уздржим, већ сам пустио, да и срце, оно ћутљиво и ћудљиво срце говори.

Говорио сам му и говорио да мирује, и оно неће да мирује и неће да ћути тамо, где нема права оно, и где нема места његов говор. Да га ишчупам 2 Но како га нисам метнуо у груди, ја нећу да га чупам, нека га тамо, нека говори, но неће, ако Бог да, неће никада оно падговорити, и неће надјачати и помрачити силе и крепости ума, који се отима, стреса се п отреса,

и продире = подетицан силном п неодољивом

тежњом за истином — кроз магле ни блудње и «

умитарства .

Ту рођену с нама тежњу почела ен развијати и јачати у мени ти, мајко моја, примером твојим, науком твојом и заповести твојом: „Не лажи и не полагуј, сивко!“

Скромна у животу п давно већ покојпа душо! 7“ но срцу момо годи, и ја теби и спомену твоме посвећујем ову књижицу, мати моја!

Слава Илариону Руварцу, вечан му спомен!

Вера, нада и љубав. Гђици Зори Х. у споменицу.

»Вера је света.“ И чувај веру, Као највећи аманет свој;

За њу је прадед свој живот дао За веру иш'о у свети бој.

»Нада је лепа« и благо оном:

Ко с' надом живи, са надом мре Тог нада никад оставит' не ће, Ни кад му туга груди раздире.

»Љубав је силна,« моћна и јака »Јер она држи цео грешни свет«. За веру, наду и спас човечанства И сам је Христос разапет.

Сри. Итебеј.

Жарко Гајић.

пе ивишве (6 СЕР 0 при