Женски свет

224. ЖЕНСКИ СВЕТ

Послушајте ме дакле, сестре ратарке, мене, вашу пријатељицу, коју тишти ватш телесни назадак, коју боли ваше слабљење м кржљавост, ви, које сачињавате постоље слатке моје домовине, послушајте ме, па једите и од сада као што се и у моме детињству јео хлеб — од лаког, пљоснатог жита или ражи самлевеног брашна, г на ретко сито просејаних пасевака умешеног, добро испеченог црног хлеба, па ма п сув био; вагривите комад хлеба вашег тако слатко, да у трагу зуба ваших потрагица крви

Бр. 10.

ваше видети се може. (Ово ће вам опет повратити ружичну боју, ово ће вам опет повратити снагу набреклих мишића ватпих и овако ћете само учврстити постоље миле домовине ваше, сачувати ог њиште прадедова својих на много хиљада година! Ва оваки се хлеб Богу молите сваки дан, како нас је то бевгранично човекољубиви Исус Христос учио: „Хлћељ нашљ насбшнњљши даждђ намљђ днесђ ... И ја с вама — која се такође са таким хлебом храним, — додајем: „црног“ нам хлеба, а „избави пас“ отђ лукаваго“ !

Мој идеал.

Ја осјећам плам љубави У дубини своје душе, А ту љубав, све незгоде Малене су, да угуше.

Љубав к томе идеалу Учила је претке моје, Да спрам свога душманина Као крши тврдо стоје.

За идеал тај ћу увјјек Жртвовати све, што могу; Љубећ' њега силно, врело, Малаксати ја не могу.

Као хрпда што пркоси

У сред мора б'јесном валу, Све ће тако разбити се Супрот моме идеалу.

Тај идеал још никада

У мом срцу није свенго, Мој идеал јест: и биће Српство моје напаћено!...

~ ар

Поуке за живот.

У Доњем Вакуфу (Босна), 26, јула 1905.

Не износи своју невољу

Не говори никада о својој невољи. Ништа ти не помаже, ако си намргођен те сваком причаш о својој патњи и невољи, коју еновиш. Мислиш Ли ти, да ће ти терет лакши битиг Мислиш ли, да ће ти ко помоћиг Искуство те учи, да сваки са собом посла има, да свако има да лечи своје ране. И они, који су увек спремни, да помогну уморе се, да опима помогну, који говоре само о својој невољи. Ко је навикао да изведе читаве приповетке о својој невољи, који је увек мргодна лица, брзо ће се код сваког онемогућити. У том погледу могу се доиста жене угледати на људе. Ја сам више пута понављао у својим чланцима о изједначењу и равноправности оба пола, али не

Милош П. Крагуљевић.

могу шта, кад се у извесним приликама морам изјаснити у корист људи.

Свакако има и међу људима такових, који су па терету другима својим непрестаним тужбама, али на брзо од тога одврате и уста запуше остали људи. Време им не допушта, да слушају приповетке пи енергију, којом здрав човек обавља своје послове, захтева и од болесног. Код жена је у таким приликама сасвим другачије. ене се међусобно теше нежним ласкавим изразима и речима живахног саучешћа. Оне су једна другој на терету, замарају се и дугочасе, и ни једна нема те срчаности, да другој прекине причу. Ако која жена пати и ако ју доста не сажаљевају, она мисли, да јој је цео свет противан. Вазда миели на непријатне ствари, тражи невољу и допета