Женски свет

К

г Бр 10:

ЖЕНСКИ СВЕТ

223.

шем оку најбоље допада, него из оног лошег пљоснатог и незнатног зрневља, које на продаји малу вредност имам које кроз решето пропада; та врста хране даје најбоље брашно, т. ј. баш оно, које пмућне газде већином стоки и живини дају, баш то је пајбоље за хлеб. Какво жито дакле да мељемо п из каквог брашна да печемо најхрањивији хлеба Као што сам већ горе споменула од најнезнатнијег, лаког и лошег жита; а ва тим добивено брашно само на ретко сито ваља просејати тако, да за људску храну најпотребнијп насевак остане, јер се у њему највише храњивих делова налазп. По пропаласку францеских хемичара баш мекиње а нарочито насевак, раствори брашно или хлеб, па тим начином учини, да стомак лакше свари, јер има у њему извесне материје ва врење; наше жене праве из њега „комлов“ —- квасац који са мало воде растворен уз топлу пећ као и поред топлине стомака брашнени скроб полако у шећер претвара.

Алп ми не печемо хлеб само одпшеничног брашна него и од ражи, која је по храњивости својој врло слична шшеници; разлика је само у том, што у ражовитом хлебу садржина је воде са ЗА већа, а садржина корисних делова је у 1/,9/ мања него у пшенице. За то из ражовитог брашна печен хлеб дуже одржи мекоту своју а често месецима стоји бев да се потпуно осушио или окорео. (0 тога прости људи у Вестфалији само четпр пута у години пеку хлеб. Нама се ова тврдња чудноватом види, јер ми и пре три дана печени хлеб држимо већ да је тврд; али ако прихватимо научњачку тврдњу, да је од насевака сув хлеб сварљивији него бео мекан хлеб; онда нам ваља признати, да Вестфалци —- валда по нагону или усљед других каквих околности, свакако готовљење здравога хлеба, више на научној основи врше него ми. У Америци постоји већ једна машина, која шшеничну спољашњу љуску обија, а без да повреди унутарњи слој — који је у корисним условима, најобилатији. Оваки хлеб од пасевака једе мудри немачки и једе народ малене Дан-

ске земље. На жалост, само код нас се, па чак и прост свет отима за бели хлеб. Кад сам неком приликом једнога од простих својих суграђана за узрок запштала, зашто пече бео наппрен хлеб а не пече онај од пасевакаг Одговорио ми је: „По дућанима продају као земља црно брашно, а то је још п горко, а ми паори живимо скоро само о сувом хлебу, па кад је леп бео, онда мислимо да једемо колача“. Ва то нема човека, којп би их обавестио, да они сами себе варају. У белом и правом колачу се накнади потребна количина хране млеком, машћу, јајима п маслом (путером), а у белом хлебу, у уображеном „колачу , нема тога додатка, па је зато обмана велика, да је бели хлеб боља храна од црног —— и за то су и бледа лица у нашега простог света, који се само хлебом храни и не стаје оне здраве ружине румени коју онп корисни делови црнога хлеба сами природно бојадишу. У оних наших ратара, којп се белим хлебом хране, чмане и снага и за то видимо, да од десетак година амо, од кад се наш земљораднички свет слабо храни, да у њега нестаје оне дивовске снаге, коју му је пружао црни хлеб, те се све више појављује кржљавост међу њима. — Е, али то су знаци времена... . Навала цивилизације свуда се истиче те оно лепо и добро, потискује.

Но бар у једноме кад бих могла обратити наш безавлени земљораднички свет, да натраг врати „као снег бео хлеб“ ономе од кога је јести научио, да га остави, па нека га кусају она господа, која га и воле! Не велим с тога, као да и за ове не би било штета, него, што господа поред белога хлеба, обично и друго какво храњиво јело једу, — уз то још и родољубпви осећаји дошаптавају ми: да ако већ извесна врста цивилизације, која душу и тело подједнако суши, народне жртве иште те већ неко и про пасти мора, то онда боље нека пропадне онај део народа, који мањину сачињава, — а нека остане, нека се диже, снажи и крепи већина и простота, тај представник праснаге народне.