Женски свет

220.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 10.

ворено нам је у школи о том, а тај обичај постоји већ одавна међу нашим женскињама овде.

Ето, помпслим у себп, како се човек може свуда нечем научити. Но опе могу и да чине то и да се перу у сурутки, јер свака кућа пма бар по једлу краву, која их храни, па ето пх пере п улепшава, те онако п пагледају све женске као млеком налпвене, што нашп веле; не внају оне тамо за белпло п руменило; њима дају то њихове краве и природа.

Чуле смо даље п то, да тамо свака велика девојка добије од родитеља бар по једну краву, коју она музе и тимари, а добит отуда припада њој, а тај добит не троши на дукате и свилу, него га нови у штедионицу на приплод и то јој је мирав при удаји. Она га сама заслужи, па га боље и чува.

Ето вам лепа примера, моје миле Српкињице, у овим вашим сестрама на северу. Купујте и ви краве, а не дукате, умивајте се сурутком, а не кварите своје лепо и здраво лице којекаквим отровима.

Кад смо довршиле наше посматрање по Будишину п најближој околини, приредиле смо ваједнички ручак, у Будишину, у гостионици „Гуде“, у почаст нашем путевођи, ученом г. Ј. Шевчику. Ту прилику сам употребила, да се овом добром човеку, овом врлом родољубу захвалим у једној здравици на његову труду и његовој љубавностп, па сам надовезала, какав велики значај има његово име и његов рад за овај нов „Српски

ом“ братског нам народа. Дотакла сам се у том оне животне снаге, која почива, у том маленом словенском огранку, јер се, ето, вековима одржао и као стена пркосио туђинској навалп. Похвалила сам родољубиве вође народне, којп су подигли овај храм народне културе у овом мору туђинском, међу које сам убројала пи велике заслуге г. Шевчика, чија је поглавито једина заслуга, што се у том Дому спремила п сместила етнографска збирка овог братског племена.

Вдравица је ишла из срца, те се тако

~

=-=~ | ар4

п упијала у срце не само том великом родољубу, него п свим присутним гости. ма српским, који су ручали у побочној соби, те су изг усхићења прешли к нама и мепе п моју сапутпицу одушевљеним усклицима поздрављали...

Међу овпма се особито одликовао дОмаћин гостиоппце, ватрепп Србин, п поче хвалпти, како су их лаџе пзаслапици Матпце (Српске обрадовали својим доласком, а особито пм мпло беше, што суу друштву љпхову биле п госпођа дра М. Савића и мила му кћерка, те су тада имали прилике, да упознаду п наше Српкиње пз доњих крајева. И г. Шевчик се врло похвално паражавао о изасланицима Матичиним и о пажњи, коју су им овострани Срби указали при освећењу њиховог дома. Камо среће, рече у одговору своме на моју здравицу, да се можемо чешће састајати п братски поразговорити, те би и нама порасла крила. А кад бп чешће долазиле и сестре наше са јужних крајева, као оно лане гђа Савићка са својом милом кћерчицом, и као што имамо срећу и данас да видимо у својој средини вас поштована госпођо и ову одличну гђу Рускињу, ми би се још више охрабрпли и држим, да би нас то и спасло у овом мору туђинског елемента. — Приметила сам ив тог говора и оног одушевљеног поздрава присутних гостију и браће наше, лужичкпх Срба, ла је врло пријатан утисак оставила на њих посета наших матичиних изасланика, па тако и ова наша посета.

То после подне кренуле смо се у варош Герлицу на вемаљску изложбу, а оданде смо отишле у другу насеобину ове наше браће у тако звану Спревску прашуму, у место Бург, близу Берлина, где смо преноћиле, а о том ћу вам причати у другом ппему; а овде ћу само још то додати, да смо на изложби тој напшле на многе словенске називе и многа словенска имена. Внак је, да је п по овом крају некад словенска реч господарила. |Свршиће се.