Женски свет
НИ
|
Бр. 10.
ЖЕНСКИ СВЕТ 219.
ше, да се на брзу руку преобуку у чистпје одело.
Била је субота тог дана и девојка је мевила за сутра колач, којп је тамо уобичајен код свих Срба и зову га воскресни колач, јер и они, као ин Руси, вову недељу воскресеније.. Колач је као и велика торта и врло је укусан и сладак.
(оба, у коју су нас увели, била је грађански памештена, као п свака друга имућнија кућа, али собе у горњем спрату, У које су нас доцније увеле, биле су господски ипамештене. Највише сам се вачудила, кад сам опазила пијапино (гласовир), својину најмлађе кћери, која је довршила вишу женску школу и говори врло лепо немачки. Чуле смо ту, да је пета девојка била пре две године у Риму са осталим римо-католичким хаџијама, а чуло смо и то, да им недељом и свецем долазе комтије, те им она свира у гласовир, а они ув њега певају црквене и друге песме, те се тако — песмом и свпрком лепо забављају у Олагдане. Па та, толпко обравована девојка, музе краве, кува, меси и обавља сав домаћи посао као п друге ратарске кћери. А пи она ће се, по свој прилици, удати за ратара, као и остале њене сестре, али треба знати, да су п ратари овде много образованији од натпих тамо.
Сто беше међу тим већ постављен као по у господској кући, а послужили су нас белом кавом, воћем п оним недељним колачем, што је девојка била спремпла за сутрашње своје посетиоце.
· Лужички Срби, што живе у Саксонској краљевини, већином су римо-католичке вере, док они, што живе у Пруској, припадају протестантској вери. Са тих околности напшли смо у Будишину и околним местима на једну карактеристичну црту; наиме, патшли смо, да су им цркве уздуж по вреди одељене гвоздеппм типсама (ритером), те се у једпом одељењу служи римо-католичка служба, а у другом протостантска, наравно, свака у друго доба. Видите, како се људи знају овде сложити п испомоћи, а код нас не могу да се сложе пи Румуни ни Бугари, који в нама једну веру п једну службу имају, а камо ли Срби, који ву друге вере, него
се гонимо и бијемо као највећи душмани. Вначајно је и то,. да се придика и песма црквена исказује у Саксонској на српском језику, док је то у Пруској, као што нас извештавају, забрањено. Казују нам да се у Саксонској и децасрпска у осповној народној школи уче и васпитавају на свом матерњем језику; док она деца, што ву у Пруској, морају свето па не мачком језику да чине. Тамо је забрањен и међусобни разговор на матерњем језику и строго се кавни свако дете, које се усуди да,са својим другом разговара на свом матерњем језику.
Као што се види, овде се у Саксонској много слободније креће тај наш Оратски народ, па се ту боље одржала и очувала п његова култура. У Пруској не би нп дозволили, да се подигне овакав „Српски Дом“. Тамо чак забрањују, као што смо извештени, да се п зборници штампају на српском језику. Из свега излази, да се у Пруској систематски иде за тим, да се овај огранак словенски понемчи, а то ће на жалост, канда п постићи за кратко време оваким присилним мерама, јер млађи нараштај, п после школе, као што смо се доцније п увериле, ретко се служи својим матерњим језиком, те ће га и ваборавити. Приметиле смо још нешто на овом братском нам народу, а напме, да су људи обично ставити, п као што чујемо, од њих се највише и узимају војници за царску гарду; али нису бат лепи, јер имају штроко лице; врло су слични Словенцима илп Крањцима. Напротив жене су им лепе, нежне и саразмерно ситне; имају много сличности са Српкињама. Већином су смеђе, имају фино лице и нежне руке. Запитала сам баш ту пмућнију ратарку: откуда су јој тако пнежне и чпсте руке и лице, кад ради на дому и у пољу толике послове; А она ми од“ говори: да она п све њене друге, после сваког рада, пере руке у сурутки п чи сти нокте четкицом. У вече, пре спавања, очешља косу п умије се сва у сурутки, па тако, што дан и рад поквари, то ноћ п сурутка поправи па лицу и рукама. А ко вас је томе научио, запитаћу: Го-