Женски свет

Бр. 11.

боловања умро. О његовим последњим часовима хоћу да те известим. Не бој се, о мојој смрти неће те ко имати известити. Ово је последња вест, коју о нама чујеш. Ни досад те нисам баш много узнемиривала — високородна госпођо грофице, т. ј. кћери моја. Само смо те молили родитељском љубављу, да твоје родитеље не презиреш. Обиђи и посети оног сиротог учитеља, који је теби отац, мада си ти срећним случајем грофица постала.

Али ниси дошла... Врло би му олакшала последње часове. На сваку лупу је пазио. У грозничавом стању непрестано је гледао на врата, и чим би се отворила, мишљаше да ти долазиш. Али бадава... Ниси дошла, те га не могох доста утишати ни храбрити. Јест, ниси могла доћи кћери моја>2 Сигурно си преча посла имала Валда си твоје псетанце ле неговати и чувати2

Нећу ти пребацивати. Нећу те ни клети, шта више благосиљаћу те. Та ја сам ти мати!...

Прими од мене благослов и од оца твога опроштај! Нека те Бог чува!

Твоја мати.“

Сва узбуђена грофица Сара, баци писмо материно у папирни кошар и брзим коргцима шетала је горе-доле по соби...

Бојећи се, да како год ово писмо не дође коме у руке, хтеде га уништити. Али се предомисли и почне га опет поново читати.

~

— Већ сам двапут куцао и не добивши одговора, а слутећи да ти је зло, драга моја Саро, уђох унутра. Не срди се, што сам и без »слободно« ушао!

Ах, писмо! Сигурно од куће. Сад већ разумем, зашто ниси чула куцање. Али, збиља, како се осећају стариг Видиш, драга моја, више пута сам ти рекао, да их доведемо овамо код нас. Има овде доста места. Како би

ЖЕНСКИ СВЕТ

253.

то красно било! Ни ми нећемо, а они неће сами бити. Је ли писаћеш им2... Шта»... Вртиш главом>2... Или валда хоћеш да ја пишем 2 Драге воље, ако допустиш.

— Хвала лепо, драги Оскару, немој се трудити,.. Мој је отац умро... Мати ми пак и тако неће доћи, знам зацело. Неће оставити очев гроб.

— Дакле, отац ти је... отац нам је... умро! Кад»>..

= Већ одавно.

— Ох, драга Саро, не беше лепо од тебе, што си од мене тајила смрт твога оца. Валда мислиш, да ја не жалим њега2 Исто тако, као и ти. За што си била тако неповерљива на спрам менег Ово је...

— Но, но, драга моја Саро! — рече по том Оскар — за то не мораш плакати, нећу ја тебе да ожалостим... Смеј се... но, мало... Видиш, буди весела.

Овако у веселом разговору млада грофица и заборави на тугу, што јој је данашње писмо проузроковало.

Грофица Сара се замисли.

Како је добро, што је случајно рекла, да јој је отац већ одавна умро. Сад бар не мора црнину носити и може отићи и у оперу и на балове. Како је то добро!

И отишла је. И наравна ствар, добро се провађала. А и како да не, јер од кад се удала, лепоти и елеганцији њеној не беше супарника.

Она беше при сваком весељу краљица лепоте.

Може бити да је остала и даље сиротог учитеља ћерка, не би је никад ни погледали, ма како да је лепа. Али изванредним случајем поставши грофицом, одмах је задобила све познанике своје.

Ово беше велика махна целом понашању њеном, што постаде грофица и према томе врло горда. Зато се, валда, и бојала, кад је само чула, да се поведе разговор о школи, учитељима, — и омаловажавајући овакове