Женски свет
254.
ствари, одмах би прешла на други, њеном рангу достојнијем разговору.
%
Једног лепог пролетњег дана шетала се по парку са својим мужем. Мора да су разговарали о врло важној теми, јер су се обоје смејали. Сара се час застидила, час уозбиљила, час опет се смејала и лепезом хладила своје и мужевљево лице.
Лагано су ходили, кад им одједанпут псетанце поче лајати и бегати.
Баш на савијутку једне стазе, у одрпаном и јадном оделу, неки старац изађе пред њих. Скиде подерану капу са главе и рече;:.
— Молим лепо, високоблагородни господине грофе, сиромах сам и немоћан старац, будите милостиви, те ми помозите и уделите што.
Гроф Оскар, који беше доброг срца, одмах удели сиротом старцу, који погледавши на младу грофицу рече:
— Бог милостиви нека лебди над благородном госпођом грофицом у ње-
ЖЕНСКИ СВЕТ
Бр. 11.
ним последњим и тешким часовима!.. — Сара стајаше на оном месту као да је закована.
— Ова једноликост. Ово лице. Овај глас. Исти таки као мој отац. Или можда је баш он2!
Оваке су јој мисли ишле по глави и последња помисао тако је дирне, да с ужасном вриском паде онесвешћена на земљу.
Муж јој притрчи, узме је у наручја као неку лутку и однесе је у дворац.
ж
Трећи дан после овог догађаја на х...ском гробљу, поред простог дрвеног крста, стајаше један елегантно обучени млад пар људи.
Женска је јецајући Богу се молила. Грофица Сара се покајала и повратила родитељу своме...
А да-ли ово осећа и у гробу лежећи отац јој, ког пре неки дан ни познати није хтела2..
Баја, 1905.
Превео Душан.
оре: ОН ЈЕ БУДАЛА.
ШАЛА У ЈЕДНОМ ЧИНУ ОД МОРГЕНДЕРА.
[Свршетакј]. Мерлинг. Кад би имао кћер — била би ти ти, — он потражи адресу. Ја му дадох неку сестра –" пошто немаш сестре — то немам ни карту, а он ме доведе к вама; дакле јасан доја кћер. каз, да ви имате кћер, и — кад би ми њену
Франц. Имате право! Са свим је тако! Али ви ћете ми помоћи, да потражим ону, на коју мислим.
Мерлинг. Коју 2
Франц. Ону која је овог лета била са својом тетком у Бадену.
Мерлинг. Њено име 2
Франц. Клара!
Мерлинг. Како 2 Клара!
Франц (мислећи). Клара, — Клара Дингадел!
Мерлинг. Дингздел! Какво је то кисело име%
Франц, (све више у ватру долазећи, сам себи говори). Једног дана као обично, шетао сам п хтео сам да их посетим, отишао сам с колима. Они беху већ отишли, за мене је то био велики удар, ја нисам знао шта радим, скочим из кола,
—- у забуни оставим моје ствари —- викнем другом кочијашу: к њој! најбржим кавсом. Кочијаш се не маче, — ја га хтедох растргну-
руку дали....
Мерлинг (на страни). Ако овога др. Арвај почне лечити, ја бога ми страхујем (говори њему јасно и води га к столу). Оди седи овамо па ћеш бити мирнији.
Франц (седајући). Ви хоћете да будем миран; Добро, већ сам миран.
Мерлинг. М добар, тако треба, видиш синовче, све ово чиним ја за твоје добро, никаква жртва није велика. Ти ћеш остати у заводу славног лекара; ја ћу све трошкове за тебе сносити, догод ви овде, а ти ћеш дотле остати, док те овај лекар не излечи. Слушај шта пише о њему (узме хартију из џепа, седне и чита). Др. Арвај има част известити публику, да отвара завод у Халингу у здравом и чистом ваздуху, са тушевима за своје болеснике п евојим испитаним врло добрим експериментима, — опхођење најпажљивије (погледа Франца који изгледаше као