Женски свет

274.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 12.

рађају у миру и размишљању, а најпродуктивније су оне, које се рађају у усамљености, а не у ларми и вреви.

Многи бркају мишљење са муком, исто као што мисле да је наглост и брзина исто штои стварање и рад.

Само се у самоћи можемо веџбати у мирном и душевном расположењу, те кад смо се увеџбали у томе, онда се можемо мирно дружити у друштво других, без да се бојимое ћемо изгубити душевну равнотежу. Можемо тако далеко дотерати, да можемо мирно мислити по сред множине света и пресуђивати, те никада изгубити власт над собом. Усамљеност и дружевност морају се прво употребити, да делају као што треба. А из свагдање ситуације у којој се налазимо, морамо научити, да ли ћемо остати сами или дружевни.

Сама садашњост није меродавна, али у свако доба може велике вредности имати и нас упућивати у сигурну будућност.

Са духом човечјим можемо ватру испоредити. — Ако се добро пази, онда доноси благослова и користи, али ако се остави на вољу т. ј. не пази се на њу, може уништити и опустошити. Задовољство.

Сретан је онај, који не тежи да постане бољи од другог, који је задовољан са собом и тежи да постане у себе самог савршен.

За тога сија сунце, цвати цвеће, певају тице, тај ужива сваку радост и не познаје бриге. Тај је као дете, које има сретно детинство, тај је мио сваком и његов је живот као мирни вали тихога језера.

Будући човек.

Ма чим се занимали, Философијом или ексактном науком, једно је извесно, да морамо делати, радити. Морамо не само мислити, већи радити.

Ни један дан, ни један час не би требао да оде у бесконачност, а да нисмо свету показали доказа нашег живота и рада, јер само онај живи у свету, који ствара и дела.

Само онај, који је пробио тврди зид предрасуда, сме у перивоју блажених бити и рачунати на будућност.

Где би циничар хтео да уништи подсмехом, ту поново зида стваралачки дух, где критичар добро презире као рђаво, ту поново сеје стваралачки дух, а где се песимиста тужи на празнину свога живота, гледа стваралачки дух светлим очима у прошлост и будућност.

Дуг живот.

Пре свега морамо тежити, да доживимо дубоку старост; а треба се трудити, да живимо сретно, весело и успешно. Тело одржати, коли о је год могуће, сабирати знања и искуства, докле смо год на земљи.

Виктор Хуго беше од 90 година кад је писао своје пролетње песме, које носе печат младости. Дух му беше свеж и јак као у младића и у колико се више приближавао старости у толико је више осећао извор вечите младости у својим жилама.

Сви можемо једнако постићи, ако мудро живимо, ако душевно радимо, а не забатаљујемо своје тело, ако умерено уживамо у свачему, а срце нам весело.

Литература и повесница износе нам небројено примера да људи, тек пошто су преживили младост, отпочеше живети и радити.

Сћатег је у 60 годинама писао своје чувено дело »Сапјегршу Тајез«. Могдаополћ пак у 80 годинама своје најлепше сонете.

Херманрих, краљ источних Гота, извојевао је највећу победу у својој 100. години, а римљанин Камило беше од 80 година кад је победио Гале.

Време врло мало стари човека, бриге пак јако. Гледстон, који беше омиљен ради своје веселе природе, научио је свирати у вијолину у 70. години свога живота. Њутн, најславнији муж свога столећа, проналазио је у 85. годинама, а Гетеов велики дух, беше пред смрт тако свеж и раден, као у младо доба.

С немачког Ђ. пл. Бота.

па ДЕ Ена НЕ ДОПИСИ.

Загреб. (Одступ председнице добр. задр. Српкиња у Загребу) Још пре овогодишње главне скупштине хтела је председница, пресветла г-ђа бароница Катинка Живковић, да захвали на части. Силиле су је на то разне породичне неудаће, па болест, старост и т. д. Но на свеопћу молбу склонила се опет да на свом месту остане и надаље, докле узмогне. Управо се жртвовала кад је то учинила и крај најбоље воље није могло дуго остати тако. Прилике, ради којих је

хтела поднети оставку, нису се ни мало изменуле. Под теретом истих одлучила је тврдо да одступи. Саопштила је подпредседница, да то јави управном одбору у седници, јер није ради болести могла сама особно. Управни одбор је узео са жалењем на знање оставку. Уједно је умољена г-ђа подпредседница Јелисавета Борота и одборкиња г-ђа Паулина Матијевић, да жалење управ. одбора и усмено изјаве, а уједно се најлепше захвале на десетогодишњем раду