Женски свет

Бр. 12.

и труду врле председнице. Оне су то учиниле и покушале су уједно и поновно, да ју склоне да повуче захвалу. Но у том правцу није било могуће ништа постићи. Дана 3. (16. ов. мј. после дужег времена дошла је у седницу и опростила се овим речима: »Има веће дуже времена, моје поштоване госпође. да нисам у Вашој средини боравила. Данас долазим да вас поздравим, но уједно да се с вама и опростим, јер сам тврдо одлучила, да положим част председнице, ове наше славне добротворне задруге, којој ја већ близу десет година председавам. На части и поверењу, које ми је поклоњено, захваљујем лепо. Жао ми је, што мора тако да буде, али моје поремећено здравље и околности силе ме, да тај корак морам да учиним. Тврдо сам међутим уверена да ће ова установа под рукама штованих госпођа: подпредседнице, благајкиње, тајника и целог управног одбора и надаље напредовати и цвасти на поноси корист нашег Српства. Моје топле жеље пратио божји благослов!«

Захвала председнице морала се примити и ако тешка срца, пошто су сви кораци - који су дотле подузимати, да председница и надаље остане на свом положају — били без сваког успеха. На труду, раду, заузимању и љубави изразио јој је управни одбор хвалу и признање.

Г-ђа подпредседница Јелисавета Борота предложила, да се у записник унесе овај закључак, који је једнодушно и једногласно усвојен: »Наша задруга, наш управни одбор, искрено и живо жали, што одступа пресветла госпођа са председничког места, и из дна душе благодари многозаслужној госпођи за десетгодишњу бригу и труд на којој ће сузна ока до века благосиљати добротворку своју сиротиња без разлике сталиша и доба, штоно ју је управо материнска љубав пресветле госпође у тешким данима и часовима охрабрити, утешити и потпомоћи изволела.

Господ с небеса нека обилном милости својом награди племенити и красни рад и нека њој — а и целој својти њезиној — подари дуг и ведар век!«

ЖЕНСКИ СВЕТ

275.

Уједно је једногласно управни одбор изабрао бившу председницу за почасну председницу задружну о чему ју је известио овим писмом:

Пресветла Госпођо! а

Потписаној задрузи част је овим известити Вас, да Вас је управни одбор наш у седници својој, одржаној 10. (23.) ов. м. изабрао једногласно и једнодушно за своју почасну председницу.

Управни одбор учинио је то из чисте љубави и оданости према Вама и ради неизмерних заслуга Ваших за ову задругу. Он се тврдо нада, да ћете у неизмерној доброти својој хтети примити част, коју Вам одаје за заслуге Ваше, те и надаље бдити над радом ове задруге, да јој рад буде и одсад у свему узоран и одличан, као што је и досада био под мудрим водством Вашим.«

Управни одбор учинио је то са уверењем да ћеи скупштина овај избор са највећим одушевљењем одобрити и примити.

Из свега овог наведеног види се колико је заслужна и поштована наша врла председница. Њезино мудро водство, њезин неуморни и пожртвовни труди рад око напретка и развића ове задруге учинио је, те се она слободно може да успореди у свему са најпрвим и најстаријим доброт. задругама нашим. Зато у нашој задрузи као и у срп. дев. интернату — тој најлепшој тековини наше задруге — име наше бивше дичне председнице спомињаће се вазда са највећом љубави и поштовањем.

А чисте сузе српске сиротиње, које покреће осећај најтоплије захвалности, нека крунишу и награде сва добра дела њезина.

Познавајући добро и племенито срце наше бивше председнице, пуно топле љубави према нашој сиротињи, уверени смо, да ће то срце и надаље остати јака веза с нашом добротворном задругом. У то име поздрављамо ју као нашу почасну председницу и из све душе кличемо: Живила! М.

Мај је био... да л' се сећаш

Ено цвећа... ја га чувам! И ма да је растргано Надгледа га, залева га Око моје расплакано.

Мај је био... да л' се сећаш!> Кад га твоја рука даде Велећи ми: »Прими ово И ту стави веру, наде!

Свака реч је поникнула Из дубине срца мога Од тебе ме раставити Може само воља —

Ја од тебе не знам даље,

И на земљи силе није

— Да ту моју веру сломи: Умрети ћу рађе прије«.

Ох! где не бих веровала,

Кад те љубљах силно, жарко И у твоме лику гледах

Бога! Сјајно, топло, сунце јарко! Ал ти сада другче снујеш, Другу љубав, веру, наде,

А у моме бледом лику Трага старе још имаде.

Никад, никад, чиста моја Угинути љубав неће, Место тебе његоваћу — :Растргано наше цвеће...

Драг. Лончар-Трбојевић.