Женски свет

266.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр: 12.

зована г-ђа Хедвига Хајел, а за потпредседницу грофица пл. Харрах. За заштитницу друштвену изабрана је румунска краљица Јелисавета (Кармен Силва у књижевности).

Мислио би човек, да је тај покрет умних и вештачких раделица још незнатан и да неће имати цели, али је пракса у Лондону за ово кратко време од две године показала, да је тај по-

крет од замашног утецаја по развитак науке и вештине, јер лондонски клуб има данас већ преко 3000 чланица и четвороспратно здање није довољно, да подмири све потребе друштвене, него мора да се проширује већ идуће године.

Кад ћемо ми Срби доспети до оваких успеха 2!

Прва ноћ.

(О, гле. како тихо и нечујно ходи

Мрак немио мени... Гле посљедна зрака Мртвог сунца зађе.,. и тама се своди, Гдје ми мајку скоро затворила рака.

,

Моја слатка мајка, што је сретан гледа Што је љубљах њежно, ко и она мене! Прва јој је ноћца без њезиног чеда У пријесном гробу, гдје ко листак вене.

(О, ти мили гробе, вјечна кућо света, Што ми оте мајку, то највеће благо, Како ли је њојзи без њена дјетета, Реци, гробе, реци, моје добро драго>...

Гроб пријесни ћути, дрвеће се титра, Не казује стање ове прве ноћи У хладноме гробу, гдје ми мајка вене.

Ал' ја ћу га знати, моја срећо хитра, Кад ћу мајци опет у загрљај поћи, Тад ће исто стање дочекат и мене.

Јово Г. Поповић.

чинио (у еј у аивиневе

Говор

тајника „Добротворне Задруге Српкиња у Госпићу“

г. професора-катихете Н. Мајсторовића,

приликом прве славе друштвене о св. Петки о. год.

Доста смо се пута, браћо и сестре, -пуна срца састали у овој дворани, до" ста смо српскијех бесједа пробесједили и православном се молитвом помолили, доста се слава наславили и науживали, — откад је овај топли нам и мили дом саграђен.

Али честитијем нашијем Српкињама није било доста. Зажељеше живо срцем а прегоше маром како умију, и основаше Добротворну Задругу Српкиња у Госпићу. Призваше јој за заштитницу свету и преподобсну матер Петку и њезиној слави досадашњој придружише прославу ову данашњу, а од данас, ако Бог да, иу наприједак, докле пјева Свети Ђурађ пјесму православну и докле буде имао коме пјевати је.

· њена,

Прва зрака крсне свијеће, прва водица што се свети, први колач што се сијече, први пољубац мира и среће; први корак у народ којему је намијеова је прва трпеза молитве и благослова, коју је задруга прострла српској браћи и сестрама, данашњим својим милим гостима: Добро нам дошли !

Ми вам се радујемо, ми вам се веселимо као браћи, што дођосте на славу сестринску, што похитасте, да најмлађе своје друштво видите, да га познате и да му честитате. Хвала вам! а мени дозволите час, два, да вас као тајник Добротворне Задруге Српкиња с њоме, вашијем данас домаћином, упознам, у кратко како је

обичај. ж