Женски свет

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ 11.

менити у тој мери, да сеу њој не осети — крв и месо!

Брак, као институција, која се законом може регулисати, даје се у несравњено савршенијој форми замислити, но што данас постоји, но што га ми данас гледамо, али таком савршеном установом, која човечију срећу рационално и систематски ствара и рађа, ипак не може постати никада с тога, што се брак оснива на осећају, на Љубави, а осећај и љубав могу изиграти и најмудрији закон, ако им он смета. и њихов излив пречи. Ако се не варам, ЕПеп Кеу-а руководи Ибсенова Нора по вијугастим путевима љубави и брака. У тих девет штудија, из којих се књига: Љубав и брак састоји, час-по зазвучи глас Норин, час-по чујемо њене мисли, њено уве-

рење, њене назоре. Тиме нећу да рекнем да ЕПеп Кеу копира Ибсена, да у ње одјекују његове мисли и назори, које она на ширем основу или опширније прерађује и разрађује, но Ибсен јој је дао само идеју, инстинкт, да проучава, да на основу богатог апарата разрађује и расправља тај, нама свима занимљив проблем, коме је име љубав и брак, но који проблем ни ЕПеп Кеу, ни цео свет, потпуно никада решити неће, јер је то загонетка недокучива, и за човечији ум непостижна. Измиримо се са том мишљу, да ће ти узвишени осећаји љубави и брака, још вековима интересовати човечанство, с тога их оставимо и ми онако, како нам их је Бог оставио!

Самобор, новембра 1905. “ Ђ. В—Ћ.

обе

Не дајмо своје.

Реч је о ношњи.

Кад погледамо, како нап сеоски жепски свет занемарује своју народну ношњу, а прима оно што је страпо, оно што је штетно, оно што га вастрањује п што га од свога удаљује, — ми онда морамо против те појаве да подпгнемо своју реч. Свију нас, дужност је, да против овога дижемо реч, и ту реч приводимо у дело.

Ова пемпла појава, опажа се у Српству са обе стране Саве п Дунава; алп прекосавска браћа Вртчани основали су друштво против тога под називом „Не дајмо се“, па и многи други врли Срби п уопште Југо-Словенп боре се против странога уплива.

Како је лепо видети Српкињу у народној ношњи, којом се одене кад иде у цркву на службу Божију, кад иде на сабор, па игру, у коло; кад пође својима, у походе; кад се крене на вашар у град, кад јездп са кићеним сватовима; кад у своме дому служп госте п звванице; и пајвад кад је у свакодневном послу домаћем. Српска реч тече природније са

Не кити се туђим перјем. Народ. пословица. усана Србинових, кад је у својем народном оделу, него кад је оденут мешавином равних ношива.

Како ћете гледати СОрпкињу, која је место лепог вевеног јелека обукла жакет, којп је купила за скуп новац у каквом јеврејском дућанчићу; како ћете моћи уживати посматрањем женске, која је у жакету а обувена у опанке; како ћете посматрати впто коло, у којем је изметано европско п народно одело у сред села; како ће коло да игра плахо, кад девојка у мешовитом руху још и амбрел у руци држи — све је то пре смешно, него лепо.

Вајати сељачки, то сместиште лепих умотворина и рукотворина нашег света, где сте могли видетп скалупљене: трубе отканога платна, разнобојних шареница п Бплимова: где сте могли наћи „лепога народног „стајаћег п носаћег руха“, вуне и кудеље за предиво и плетиво народне одеће и обуће; а место белила и руме-

нила, запахнуо би вас — мирис боспља 2775

ков. (Сад, поред свега тога, можете ваби 5