Женски свет

12.

ЖЕНСКИ СВЕТ

и мешавину: народног одела а п страног одела махом од коприве, а и равних козметичких срестава — белпила и румепила.

дар нису народно благо — рукотворпне нашег женског света, које су се толико година чувале п преносиле са колена на колено, а и данас се преносе преко кона и познаница тако званим препочецима; зар није лепо за око, кад се посматра БЋилим, што га је пародна ткаља откала, слажући шару по шаруи доводећи у склад боје, које је сама произвела пи које су Најсличније природним бојама; зар није Јаче п постојаније рухо, које отка и сашије брпска ткаља п шваља, него кад се то на брзу руку у фабрикама, где се мора да пропзведе огромна, количина одела за један дан.

да лепу рукотворину, народ. каже: „леп је, нпр. Килим, да га се две очи не могу нагледати“. Кад смо једном пролавили кроз убаво српско сеоце, спавили смо у дворишту обраслом веленом травицом, неколико разнобојних ћилпмова и

Бр. 1 шареница — народне рукотворине, које су изгледале са својим лепим п јасним,

постојаним бојама и шарама, као гларено цвеће у зеленој шеници на њиви.

ли у наш народ продрла је нека чудна ношња, док странци чувају своју народну ношњу, коју можете п дап-дањи видети, нпр. код Тиролаца и других, дотле протурају своју рђаву робу у наш народ п отстрањују нашу ношњу, А наш женски свет п несвесно пристаје: да се вити тим туђим перјем, п ако има своју пареку ва то, којом то осуђује.

Дакле, склапајмо друштва за борбу против стране ношње и не дајмо своју пародну поппњу, да се занемари и ваборави; не дајмо да се наша народна ношња замени страном лошом ношњом; пе чупајмо на свога перивоја смиље и боспље, да би допустили странцима да у њ' саде своје коприве; у ерпском врту садимо српско цвеће, које никад не вене.

У Ваљеву, 27. новембра 1905. год. Драг. Е Столповић.

~аре

МОЈОЈ СЕСТРИ.

Дању, ноћу, често дође Анђ'о један мојој Данци Наигра се, па се врати И понесе поздрав мајци. НЦиљу свом се повдрав дигне, А. благослов доле стигне: Њрајско цвеће мајка бере, А. од суза бисер сјајни гарвог сунца враком ниже Њити теби поздрав тајни: 2908, пригрли нашу Данвут“ Видиш тада, касу санку, # чут' можеш вао шум вала варлијање: „Хвала, хвала !“ Нови Сад, 26. новембра 1905.

,

Рајко.

ПЛАЧЕ МИ НАРОД...

Плаче народ мој злосретан Невоља га таре жива,

Плаче род ми, помоћ тражи, Ал' се нико не одзива...

Већ питања чудна стижу: »Што им на ум плакат: дошло, Можда српско царство траже, Што је било, па и прошло 2!«

Неми род ми у несрећи На подсмех се не одзива, Суху кору само гризе

И сузама њу залива. Бигжаћ, 1905. Исаије Митровић.

ДОПИСИ.

Сомбор. (Свечарска прослава добротворне жен. задруге Српкиња Сомборкиња,) Лицем на св. Ваведење обављена је прослава кренога пмена наше задруге на веома свечан начин. По обављенсј светој литургији скупио се угледан број гостију у велику дворану срп. основне шкоде,

где је овдашњи прота г. Купусаревић на челу свештенства свршио црквен обред при сечењу кодача. Овом је приликом уважена чланица и одборкиња гђа Катица Борђошка као кума у кратком али топлом говору честитала задрузи славље, после овог честитања захвалила се управа

="РУ— —— > У пи та = = –— (1

о ————_——_—_______-____-- косово ковани детанта спина сатешса,_--ш- 57 – =-

ШЉа _пш_ а. _ ла