Женски свет
Бр. 1, | ЖЕНСКИ СВЕТ | 13.
срп. уч. школа жеп. задрузи на ревносном старању око „ђачке трпезе“ (Алумнеума) у коме 10 приправника имају исхрану. Затим је г. От. Илкић задружни перовођа у подужем и одабрапом говору изнео значај „'Кенекиња у Хршићанетву , која је беседа па слушаоце ванредан утпвак учинила. По свршепом говору захвалила се наша цењена председница гђа Дарпнка Поповића свима гостима на родољубиву одвиву њиховом. И тимо се евечаност евршила. Тога дана увече одржана је забава с пгранком уз
томболу на којој бејаху изигравани ручни радови који се понајвише у раденичкој школи зготовљавали. С хвалом морам спомепути, да су и многе гђе од своје воље доста лепих радова на изигравање приложиле. Забава је била добро повећена п текла је ипеуспљепо далеко после цоноћи. За дужност сматрам једпд, добро дело нашег суграђанина Холендера обућарског трговца истаћи, који је 50 парп ципела женекој задрузи послао да их као божићни дар потребнима подели, ДЕ
О
=>. . _ЛИС
>
а И ТАК. 8
О“ ПОНОВИ НИЈЕ
Мамина прва лекција.
Чисто бих се смео опкладити, да ће оваку лекцију највише оне госпође одобравати, које су — још као верепице волеле своје мужеве. А колико ће љубити своје мужеве оне безавлене госпођице, које су тек кандидати за оваке лекције, то, дакако, не само да ја пе знам, него чак ни оне не знају! Ал већ све ће се то онда удебити и знати, кад се удају...
Али, пет! Сада госпођица Мица има реч. А за њу треба да знате, да је пе само лепотица, него још и до крајности одлучна госпођица. По њеној се главици вечпто само то врзе: пли ће бити Савичина, или ће јој у тешком дешперату бити сигуран лек само — хладни гроб!...
Алп тај хладни гроб, могао је дуго чекати. Њен Савица исто тако мисли, као п Мпца. Дакле, таман згода створени су једно за друго!...
Један пут ће Мица онако најповерљивије: — Слатка мамице, да ме научиш нешто. Реци мп, молим те, кад се удам, како да се владам према мужу 2
Мама се мало вачуди оваком пптању, ал се брзо досети, па каже:
— Слатко дете моје! Цела је ствар у томе, да се слажете, да га слушаш и да си му увек покорна...
= 0, плаши ти с тим моју млађу сестрицу, а не мене!
— Какав је то говоре Од кога си то научила 2 рећи ће јој мама.
— Од Ленкице. Све мп је разјаснпла.
— Па шта ти је рекла 7
_— Внаш, слатка мама, немој се срдити. Кад смо биле саме, увек ме је она учила, како да се владам према њему...
— Дакле, тако2! А, чекај мало, певаљалицо једна!
— Ти се срдиш мама2 Онда ћу ћутати. — Но, но, не срдим се, говори само.
Мпца села до маме, а поглед управила на њу, па поче:
— Внаш мама, мушки су прави лпеци п то они најлукавији. Кад прођемо поред њих, па спустимо очи, онда веле: да смо ћурке! А ако пм у очп погледамо, онда смо кокете. да то пх треба тек мало погледати, па брзо сакрити поглед, да га више не виде. Тај поглед, не да пм спавати!... |
— Нечувено! зачудп се мама. Све ти је то говорпла 2
— Има још, мама!
—- Још! рече мама п прекрсги се.
— Внаш мама, има их, који само гледе и ћуте; а пма их који преклињу и моле само за један пољубац...
— Шта, пољубац! Та то је страшно! Ни речи више!
— То ми је, мама, све Ленкица кавала. — Ни речи више, равумеш!7 Знај, да ти сватови неће бити кроз две неде. ље, него тек кроз два месеца. Пунктум!