Женски свет

145 ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 1,

Мица се на то изгуби у другој соби п узе сирота горке сузице роншти. А мамп се дало на жао, па јој приђе с речпма:: ;

— Мицо, рано, немој плакати. Реци ми само:

Хоћеш тп да будеш Савичина жена2

— Хоћу, мампце, једва превали преко језика.

— Онда мп реци, како те је Лепкица научила да га пољуби“...

Мица јој, без и једне речи, прискочи, снажно је загрли, п од силне радости стаде је љубити.

— Јао, Боже слатки, куд си нагла! Та немој тако, рано моја, удавићеш ме од љубави. Него чуј ме, дете, шта ћу ти рећи: Ако ти првих дана тако ужљубиш Савпцу, онда је брго крај вашој љубавп.

— Ах, мамице, онда боље да п мене нема...

— Но, но, смири се, чедо моје, то још пије сигурно... Слушај, Мицо! Кад те (тевица као муж први пут пољуби, ти буди мирна, а поглед увек на страну... Но, да пробамо... А, није добро! Немој ме тако јако взагрлити!... Тип само држи усне, али не љуби! Још један пут!... Рекла сам ти, да ја почињем!

Но, сад... 'ТГако, сад је добро бпло... Још један пут! Алп за Бога, па што та плаховптост 2! Ти само мпруј и стој непомично!... Е

— Јест, ал' кад ја увек на Савицу помислим; па — немам мира...

— Дед, још један пут. Али добро пази! Но; сад! ... Тако — тако —- таа-а-ко! ... Особито! Дакле, обећаваш лп, да ћеш се ове моје лекције држати 2

— Нећу —- то јест — обећавам. Ал, слатка мампце, чуј п тип мепе: песка буду кров две недеље сватовп!2

— Хајд смпслићемо, шице!

У том тренутку зачу се па вратпма тихо куцање. Врата се полако отворише п 6 мпсли п персопом укава се баш главом оп -— Савица. А Мица све оног „стика“ створи у Савипчппом загрљају.

Мама да се искипда жива, што је ппје научила, како да се влада и при доласку Савпчином. Ал кад видс, како пољупци живо лете један ва другим, окрете се провору да не гледа својим рођеним очи-

видпћемо, ду-

ма, како јој — ах, ти непослутни млађи! — њену прву лекцију, бацају — под кутјс!...

Ст. Бечеј. Љуба Милованов.

даје

Чудотворна икона. (Слика.)

Иван и Љубица. Богато намештена одаја. Лево напред одморник, на сред собе сто и столице; десно напред столицаљуљашка. — На столу отворена кутија.

Љубица (вади разне ствари из кутије п ређа, по столу. Та погледај само, како је ово лепо!

Но — та мама — (вади севилену хаљину из кутије.) Иван (љуља се п равнодушно гледа у њу. Љубица. Ах — та погледај барем! (прилази

Ивану.) Је-лп да је лепа ова хаљппа 2

Иван. Хм! Па лепа је!

Љубица. Алп је ипак та мама непрактична! Сад ов) мп баш није било нужно — код толиких мојих хаљина! (Меће хаљину преко столице, вади из кутије замотуљак.) А -— то је твоје! Гле — гле! Табатијера од маме — а од тате кутија фипих цигара (додаје Ивану).

Иван (узима равнодушно).

„Љубица (погледа га, хоће нешто да каже али се предомисми. Дед, да видим шта пишо мама !

Драга децо!

Ч'еститамо вам први Божић који проводите заједно п жедимо вам да га проведете у свакој срећи и здрављу.

Ми бпемо, истипа, већма волели да сте код нас провели празник, али кад Иван није хтео — (погледа Ивана).

Иван. Но — даље —

„Ђубица — онда нам не остаје друго него да бар мислимо на вас — те да у духу с вама проведемо.

и Ево вам п „кристкиндла _ да видите да смо мислили на вас. Надамо се да ћете бити задовољни. А сад морам завршити, јер имам толико посела да не знам где мп је глава.

_-_-___--_______-_-_-_-_- зване --=- тој и јереси ба вттевиввии-====_

МИНИ И] И