Женски свет

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ 15.

Сви вас поздрављају п љубе а највише ваша Мама. (епусти руку • писмом) Боже, та мама! Толико се увек уморп спремајући за тај дан, као да није то све бесмпелица. Једап дан као други. У опће не појмим на што то вве2

Иван. Па — овако славити, као што је то обпчај у вашој кући запета је беемивлица — п још п горе — држати туђе обичаје а своје пе.

„Љубица. У опће је бесмислица —

Иван. Е - - извини — али то пе разумеш.

Славити Божић ради тога, да се одрже паши народни обичаји, да се целој кући одржи ерпеко обедежје — то је паметно — али нашто ја то говоримг Доста емо већ о томе говорили ових дана. ;

Љубија. И опет ја остајем при својој тврдњи да су ти обичајп махом незнабожачки, те по томе немају значаја за овај празник.

Ивам. Па п ја не тврдим да су хришћански али да пх ипак треба одржавати, то ћеш тек допустити.

· убица. Не увпђам потребу одржавати оно, што нема никакве практичне вредности. Боље је ићи за тим, да се подигне радиност и штедња у пароду, пего својим примером одржавати еујеверу п беспослице.

Иван. Тако! А где остаје појевија 2

Љубица (пасмеје се пронично). Појезија 2 То мп се допада. Даклем зато што су нашп етари бпли непрактична сањала, ми треба да им подражавамо. Ја сам већ сто пута рекла да ву то глупости које ја нећу да уводим у своју кућу, па остајем прп томе.

Иван. Па добро! Ради како зпаш! (припали смотку.)

Љубица. Видиш како еп чудан! Нашто се преппреш са мном због онога, што је већ једаред свршена ствар 2

Иван. Па нећу се више препирати. Ја не могу ппкога натерати да ради против свог уверења (узима новине п почне читати.).

Љубица. (слегне раменп, затим узме хаљпну и однесе у другу собу. Кад се врати она приђе Ивану.) Је-ли Иванс, ти ее тек нећеш срдити што ја не ехваћам ту ствар тако као тп2

Иван. А што да се ердимр Ти знаш да ја поштујем евачије уверење — па разуме се п твоје.

„убица. Алп ти ми ипак пзгледаш као да ти није право што ја пе мислим као тп.

Иван. Да сам мање практичности а више појезије очекивао, то стојп.

Љубица. Ето видиш — ти писи задовољан са. мном.

Иван (ћути).

Љубица. Ти ћутиш2 Је-лп могуће да ве због таке ситнице поремети наша ерећа 2

Иван. То не — али ипак, ппак пе могу да сам онако расположен и ерећап, као пре. Нешто ми недостаје. Да ме ко запита шта, не бих умео

одговорити. Само осећам неку празнину у души. А — шта ту ваздапн — још ћу тп постати смешан. (Устаје, узима зимеки капут и полази).

„Бубица. Куда ћеш Ивапе 2

Иван. У читаоницу.

Љубица. Зар — п данас 2

Иван (зловољно). Ша један дан као други == ја увек у то доба пдем у читаоницу — зар пе знаш 2 Збогом! (одлази).

„Љубица. Збогом Иване! (пође за њим па се врати). Тек против евог уверења не могу радити (замисли се). Баш ми је крпво што се тако разилазимо у том питању! Он је сад разочаран — ах — боље да спремим ово — (приђе столу, узме кутију п опет је спусти п извади пз ње завежљај). А гле! Шта је овод А — од мајке! (отвара). Гле — икона! Та то је она стара пкона мајке божије што је виспла над мојом постељицом (целива је, затим се тргне, остави је на сто). Ето шта чини навика! Мајка ме научила да свако вече пре епавања целпвам ту пкону и да се пред њом Богу помолим. — Добра моја мајчица! Она се трудила да у мени пробуди њежне осећаје — алп ја сам постала чедо свога века — практична п одлучна. (Вади лепо еребрно кандило). Кандило! Ох, та мајка! Ола је у нашој кући чуварка народне традиције мама већ не! (Узима писмо). Гле и писала ми је!

Чедо моје слатко!

Хриетос се роди!

Честитам ти рождество Христово п желим да га заједно са својим другом проведеш у мпру, врећи п задовољетву. (Застапе п уздахне).

Ево ти шаљем икону, која те је чувала од првог дана твога живота па до дана венчања.

Та је пкона чудотворна и ја сам је паслсдила од своје мајке. Она мп је причала, да се мајка божија пасмеши на онога, ко припали кандило пред њоме — а благо ономе, на кога се мајка божија насмешп.

Па зато, припали кандило пред њоме! Ја знам, да ви нови не верујете у то, али ти ћеш то учинити својој старој мајци за љубав.

А ако би икад дошао дан да ниси више задовољна, а ти ев помоли Богу пред овом пконом — она ће те научити, шта ти ваља чинити == (вампшљено).

Да-ли је већ дошао тај дано Да-ли у опће треба да дође тај дан

— Па ипак — Ивап је отшшао незадовољан од куће а само мало попустљивости с моје стране — е — уверењег А ако ти моји назори

буду повод даљим неспоразумпмаг А били емо тако срећни! (вастане. Из даљпне се чују звона —- она се и нехотице прекрети, узима уља из ормана, успе воде и уље у кандило, намести кретак п жишку — затим припали. Ове то чини некако мехапично, затим стане и загледа се у пкону).

Ивам (уђе журно, кад опази Љубицу, застане радоено). Љубице — ти — (раштри руке).

и о о—вес=ић. прашс-–