Женски свет

Бр. 1.

престонице разумедоше свој задатак. — Знадоше да им није само дужност да у топлој соби љуљушкају децу своју, већ да се нађу што пре на месту беде и нужде. Брза помоћ, двогуба је помоћ. А много значи како ће се помоћ и пружити. Ма и најмање дато са саучешћем и са осећањем беде братовљеве, биће милије и радије примљено, но Бог зна како велики дар бачен.

Жена је створена да тешии ублажује. А Српкиња мора још и више, но њене друге из других, срећнијих нација.

За неколико дана образоваше Српкиње из Престонице друштво под именом »Коло Српских Сестара«, с циљем да што брже, што вишеи што обилније помогну својој потлаченој браћи. У месецу августу 1903. године поче »Коло Срп. Сестара« већ функционисати. Патриотизам с милосрђем руководио је српске сестре у сваком њиховом раду. Радиле су онако, како су мислиле да ће најбоље користити своме роду. Свака је дала колико је могла и умела дати. Сваки дарак, ма он био и најмањи, и дат је и примљен најискреније.

Ниједна од сестара није жалила ни труда ни добре воље. Посљедице овако свесрдног рада морале су уродити добрим плодом.

Убрзо се уписа у коло велики број Српкиња са свих страна. У унутрашњости се образоваше одбори и пододбори. Коло поче добијати са свих страна прилоге у новцу и у натури. Скупи се велика сума. У зиму 1903. год. коло посла две сестре у Стару Србију и Маћедонију са обилним прилозима у новцу, брашну и оделу.

Емигранте који у Србију дођоше коло поче потпомагати колико год је могло и то у новцу, храни, оделу, тражећи им рада и уточишта.

За обнављање многе цркве и школе и коло је свој скромни прилог дало.

ЖЕНСКИ СВЕТ 5.

Сестре се редовно старају и за рубље, опанке, чарапе и појасеве оних, који далеко од својих домова, посветише се српској мисли. :

Многом ђаку, који се овде школује, удаљен од куће и својих, коло притиче у помоћ.

Као што се види циљеви кола су разноврсни; а помоћ од кола је многострука. За све своје деловање коло нема, никаквих других ни извора, ни легата, ни помоћи, до само оно што,

добри људи приложе.

Зато се „коло Срп. Сестара“ сестрански обратило кроз своје издање, кален-,.

дар „Вардар“ за 1906. г. свакофћ брату,

Србину и сестри Српкиња, па та у коб ,

крају онп живели, да својот дарежљи“

вод рукош притеку у пофоћ Колу, а. б

оно ће њихови даршта и од сад, као.

ш до сад утрти (аногу сузу нашој по. ·

тлаченој браћи, та у ко облику то било.“)

Сваки и најтањи дар У“ новцу али

у натури притиће »Коло« с највећоћ,

захвалношћу. Ко мало има и од тога, ·

да, чини колико и богат с великим

дарима. ж

Српске сестре радиће предано и |

искрено и у будуће. Стараће се и од сад, као и до сад да што више и што боље умеју да помогну својој потлаченој браћи. И најсиротнија као и најбогатија даће од себе све што знају, уложиће сву своју добру вољу, како, би обилно послужиле племенитим циљевима кола. Оне верују да су добро радиле; али су убеђене да ће" се е напретком кола и њихов делокруг рада проширити и да ће од доброг поћи на боље. | |

Ни у једном послу није их“ срџба руководила, нити помисао да оне умеју најбоље. Свачији добар савет, свачију лепу и корисну идеју, долазила она

#) Адреса је: »Коло Српских Сестара« Београд. (Дом Светог Саве).